Zvuci i vizije naziv je umetničkog performansa Dragane Damjanović Šahner i Tobija Greja iz Nemačke. Oni kroz svoj nastup zajedno oslikavaju platno vezanih očiju uz muzičku pratnju koja je glavna inspiracija za rad.
Prateći muziku nastaje pokret koji se transformiše u boju na slikarskom platnu. Kroz stvaralački proces ova dva umetnika isključuju čulo vida kao jedan od osnovnih elemenata slikarskog stvaralaštva, a oslanjaju se na dodir i čulo sluha. Kako kažu, slika nastaje kao reprodukcija trenutnih senzacija na platnu bez nekog plana kako treba da izgleda konačno delo, jer su umetnici lišeni vizuelnog toka stvaranja. Do sada su Dragana i Tobijas nastupali u Srbiji, Crnoj Gori i Nemačkoj, a ove godine planiraju i novu turneju po evropskim gradovima. Za portal Sinhro.rs razgovarali smo sa umetnicima o ovom nesvakidašnjem stvaralačkom procesu i suštini nastanka slikarskog dela pred publikom.
Slikanje u paru sa povezom preko očiju. Otkud ideja o simultanom procesu nastanka umetničkog dela bez saznanja kuda to vodi?
Ideja slikanja uz muziku povezanih očiju, kao i povezivanje intuicije tela, pokreta, ostvaruje se kroz svaki naš nastup. Oseća se kao da nama u toku procesa upravlja neko drugi. Šta će zapravo da se desi, je pitanje na koje tražimo odgovor, odnosno zadatak koji istražujemo. Izražavanje nesvesnog i otkrivanje onoga što inače ostaje skriveno ispod površine je poznato u umetnosti. Stvaramo što je moguće slobodnije od racionalne kontrole kako bismo dozvolili da ruke rade ujednačeno i isključivo intuitivne pokrete odnosno prate inteligenciju tela. Ova tehnika može biti posmatrana kao vrsta meditacije, gde se dešavaju neverovatne stvari. Ono što je ključno jeste proces nastanka dela kao i poverenje jedno drugom. To što mi radimo je neistraženo područje kreativnog procesa, gde je fokus isključivo na samom nastanku dela.
- Popis nekih gubitaka: nagrađivana knjiga J. Šalanski u Dereti (darivanje)
- Estetika i progres: Odbrana trajnosti umetničkog dela
Nastanak slike pred publikom je vid performansa u kojem pored slikara učestvuju i muzičari. Koje su to dodirne tačke između slikarstva i muzike u čijem međusobnom prožimanju nastaje umetničko delo?
Mi se povezujemo sa vibracijama. Ove vibracije stvaraju promene pritiska u vazduhu koje se
manifestuju kao talasi sa svojom frekvencijom i amplitudom. Te vibracije prenosimo na platno. Mi
bismo to opisali kao razgovor između energija koju manifestuje muzika, koja se potom pretvara u
pokret i ponovo postaje muzika na platnu. Mi pokrećemo muziku, a ona nas pokreće. Dakle, u neprestanoj smo razmeni.
Na vašim nastupima pored boje i zvuka, javlja se i pokret. Kako naći harmoniju između toliko različitih izražajnih sredstava?
Momenat opterećanja, u potrazi za harmonijom ne postoj. Ne postoji jer smo mi u samom tom
procesu kojem se potpuno prepuštamo samo poverenjem u njega. Sve je zapravo jedan razgovor
između različitih energija. Posebno između energije muzike koja stvara pokret i obratno. Boje koje
mi ne vidimo utiču pak na tonove koje izvode muzičari. Dakle radi se o komunikaciji između
muzike, boja i pokreta koje naše ruke pišu na platnu. Ono što savremenog čoveka opterećuje je proces konstantnog mišljenja i traženja odgovora u sistemima u kojima on živi.
Koje teme dominiraju u razgovoru pred nastup? Da li se dogovarate o poziciji pred platnom, bojama ili pokretima? Šta prethodi jedinstvu stvaralačkog procesa kroz koji prolazite pred publikom?
Često razgovaramo i obrađujemo teme vremena u kojem živimo. Ponekad i pred sam nastup. Ali
prilikom umetničkog procesa prepuštamo se praznoći i zaboravu. Slično meditaciji, kada je telo
samo ovde i sada. Prepuštamo se telu koje nam pokazuje pravac kretanja dok je proces mišljenja i
posmatranja na pauzi. A rezultat doživljaja koji prenosimo na platno, kako mi to vidimo, je mnogo
precizniji i iskreniji. Crnu boju potpuno isključujemo. Ne postoji plan, niti dogovor oko rasporeda
stajanja ispred platna. Sve ono što prethodi je isto ono što se završava na samom platnu.
- Mate Đorđević: Svako stvaranje je odricanje (intervju)
- Julijana Veličkovska: Poeziju čitaju oni koji mogu da pogledaju istini u lice
Kakvo iskustvo prolaze umetnici kada rade u paru? Ima li razmimoilaženja tokom nastanka slike? Koje su reakcije kada skinete povez sa očiju? Da li se osećate na neki način inferiorno u odnosu na publiku koja sve vreme prati nastanak slike?
Ono u šta smo sigurni kada pogledamo video zapise je to da u procesu nastanka slike odišemo
potpunom harmonijom. To je kao sinhornizovani i dobro uvežbani ples u dvoje. A kada skinemo
povez sa očiju uglavnom smo umorni, srećni ili se čudimo čudnovatom delu koje se rodilo.
Kako publika reaguje na umetnički proces kom prisustvuje? U kojoj meri je njihova uloga svedoka potvrda stvaralačkog čina? Ko čini vašu publiku?
Često razgovaramo sa svedocima, tj. publikom. Interesantno je kada nam opisuju proces nastanka slike. Svako pronađe neko svoju priču na platnu. Često se dešava da neko poželi da nas prekine u stvaralačkom procesu jer mu je baš jedna slika od mnogobrojih koje nastaju i ubrzo nestaju baš po meri. Naša publika je raznolika. Skoro smo radili i naš prvi performan u osnovnoj školi u Nemačkoj. E to je posebna priča.
Do sada ste radili performanse u različitim gradovima u Nemačkoj, Srbiji i Crnoj Gori. Svaka slika je ostala u mestu u kome je nastala. Koju priču nam otkriva mapa gradova koje ste posetili?
Naš performans Zvuci i vizije je zaista autentičan i ne postoji sličan. On je zapravo jedna svetska novina. Sa svakim novim nastupom nastaje nova priča na platnu. A mi se u svakom novom gradu pokazujemo bez šminke u svojoj potpunoj iskrenosti, objedinjujući sve tačke sveta u jednu celinu.
Gde vidite mesto umetnosti u sadašnjem vremenu? Može li i na koji način umetnost da nas probudi iz dremeža i malodušnosti u kome se nalazi savremeno društvo?
Radi se o pokazivanju, nema skrivanja iza fasada i avatara. Mi donosimo istinu. Telo ne laže. Sve
što može stvoriti laži, pokušavamo da isključimo. Ne gledamo ne analiziramo ne razmišljamo. Mi se
prepuštamo nama i onome što smo u suštini svog bića. Samo emociji koja nas vodi. To ide brzo,
automatski. U vremenu prikrivanja, istina je i oslobađajuća. Istina je srž našeg rada. To je motivacija ali i opomena. Bilo da se radi o partnerstvu, prijateljstvu, susretima ili trenucima. Istina nas uvek čini većim. Kroz istinu rastemo i razvijamo se – ona nas održava zdravim. Sve što mi pokazujemo kroz naš stvaralački proces je zapravo istina. A ona je suština ljudskog bića. To ne treba zaboraviti.
Dragana Damjanović Šahner (Dragana Damjanovic-Schachner) rođena je i odrasla u Vojvodini. Diplomirala je Istoriju umetnosti u Beogradu, završava doktorske studije u Hajdelbergu i Oxfordu, aktivna u komunalnoj politici, radi i živi u Nemačkoj. “Umetnost može svako”
Tobias Markus Greul / Tobi Grej (Tobias Marcus Greul): umetnik, medijator, socijalni radnik i putnik. Rođen je 1973. u Diseldorfu, živeo u Hamburgu i Berlinu. Živeo i radio u Kini, Južnoj Africi, Meksiku i Severnoj Americi. Do sada je fokus njegovog rada bio na fotografiji, filmu i dizajnu. “Razvojna pomoć je uvek bila moja centralna tema, a vizuelna umetnost moj način komunikacije”.
Razgovarala: Branislava Ilić
