Zovem se Vera – odrastanje u svetu bez razumevanja

Zovem se Vera je naziv kratkog fragmentarnog romana autorke Jelene Tasić, objavljen 2021. godine u izdanju Talija izdavaštva. Nastao iz želje da probudi empatiju i ukaže na probleme sa kojima se suočavaju oni koji se razlikuju od većine, ovaj roman podseća na to koliko su naše sudbine predodređene okolinom i uslovima u kojima odrastamo, a koje ne biramo, niti možemo na njih da utičemo.

Zovem se Vera

Vera je dete. Ide u osnovnu školu. Ona nema majku. Otac je obuzet svojim poslom i teško nalazi vremena da bude sa njom. Vera zapravo odrasta usamljena, daleko od topline i nežnosti koju bi joj pružalo porodično okruženje. Jedini Verin sagovornik je njen pas.  

Ona u školi provodi mnogo vremena, ali ni tamo nema sigurnost. S jedne strane je učiteljica koja joj na sve načine pokušava urušiti samopouzdanje, bez razumevanja za okolnosti u kojima Vera odrasta, spremna da kritikuje ali ne i vaspitava. S druge strane u školi se suočava sa agreivnim vršnjacima čija agresija neretko prerasta u vršnjačko nasilje. U razgovoru sa njima Vera često polazi od činjenice da drugi imaju nekoga koga ona nema, i to je stavlja u začarani krug teskobe u kojoj odrasta, usamljena i spremna da prihvati i pretrpi oblike verbalnog ali i fizičkog nasilja. Jer ona je među svojim vršnjacima “ne kul” i “čudakinja”.

Kada priča o strahotama koje preživaljava u školi, koristi izraze poput “dirali su me” ili govorili su “ne-lepe reči”, a o teškom položaju žrtve, govori i momenat kada Vera otkrije da je nasilnik Miroljub istovremeno i njena simpatija. Ona ne izlazi iz okvira nasilništva i usamljenosti, u kojima živi i ceo njen život zasniva se na dejstvu između okoline i njene percepcije sveta. 

Međutim, Jelena Tasić oblikuje lik glavne junakinje tako da koliko je slepa za nasilništvo i nepravdu koje se sprovode nad njom, toliko je svesna sveta u kome postoji neravnopravnost, u kome ne postoji solidarnost, i u kome se i drugi suočavaju sa problemima naspram kojih njeni deluju mali. Ona gaji empatiju prema bolesnoj devojčici za koju se prikuplja novac, deli čokoladu sa beskućnikom i razmišlja zašto ljudi stare. 

OGLEDALO GOSPODINA GRIMSA i tajanstveni uspavani svet

Posmatrajući život devojčice, uočavamo da je ona prinuđena na prerano odrastanje i suočavanje sa stvarnošću koja nije bezbrižna. Kroz Veru progovara svako usamljeno i neshvaćeno dete. Ona svet odraslih posmatra kroz dečju perspektivu, obraćajući se čitaocu kao nekome ko će je slušati i dati potvrdu da je sve o čemu priča vredno slušanja i nečije pažnje. Dok priča, Vera često ima potrebu da ubeđuje i potvrdi izrečeno. 

Napisana jednostavnim jezikom, fragmentarne, izlomljene strukture, ova knjiga se brzo čita. Odsustvo naracije i opisa na trenutak može čitaoca da pretvori u svedoka koji iščitava jednu sudbinu kao činjenično stanje, poput posmatrača koji čita tuđi dnevnik. Na taj način izbrisana je granica između lika iz knjige i čitaoca. S druge strane, odsustvo uzročno posledičnih veza u strukturi, kao i oslikavanje likova u datim krajnostima, koji su ili dobri ili loši, daju prostora da se u čitaočevoj svesti samostalno uobliče reči, karakteri i radnja.

Ono što knjigu Zovem se Vera karakteriše jeste potreba za razvijanjem solidarnostima sa onima koji su drugačiji. Tekst nije samo da zabavi već i da poduči, da ukaže i kritikuje. Namenjena deci, ova knjiga im može otvorite drugačije pesrspektive u preispitivanju sveta u kome se nalazi. Ukoliko je čitaju odrasli, knjiga ukazuje na sve one manjkavosti sistema u kome živimo i koji prihvatamo često apatični i bez želje da bilo šta promenimo. 

Autorka: Branislava Ilić

Podelite sa prijateljima:
Share