Zoran R. Tomić (Šabac, 1956) doktor je pravnih nauka, aktivni redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, višegodišnji šef Katedre za javno pravo. Osim naučnih i stručnih radova, oglašava se neretko u štampi i na književnim i drugim portalima u zemlji i inostranstvu kritičkim pravno-političkim tekstovima, ali i prilozima na ljubavne i filozofske teme – pričama, esejima, stihovima i aforizmima. Objavio je četiti zbirke novinskih kolumni: Struka i politika, Ustavno i srodno, Pravno, uspravno, upravno i Kafansko pravo i ostalo (s Natašom Petrović Tomić). Takođe, ima i svesku priča, eseja, pesama i aforizama Ljubav (Glosarium, Beograd 2021), knjigu priča Emotivna preslišavanja (Dosije studio, Beograd 2022, recenzenti univerzitetski profesor književnosti Mihajlo Pantić i novinar Dragoljub Draža Petrović) i zbirku priča i eseja Trnje u snovima (Dosije studio,Beograd 2022, recenzent profesor Mihajlo Pantić). U trobroju književnog časopsa Sent (61–63/2022) objavljen mu je esej „Ogledalo“. Dobitnik je nagrade „Dragiša Kašiković“ (2022) za književne i publicističke tekstove. U 2023. godini objavljene su dve njegove knjige poezije: Komadići života i Nebo u nama (obe je izdao Dosije studio, a recenzent prve bio je književnik Enes Halilović). Pesma „Novi svet“ uvrštena je, povodom raspisanog konkursa, u dvojezičnu knjigu-spomenicu SRMA za Acu Šopova (Beograd, 2023). U novembru 2023. godine objavljen je njegov roman Presek, uzvodno – listovi autobiografije, knjiga prva (Dosije studio, recenzent univerzitetski profesor, književni kritičar i književnik dr Mihajlo Pantić). U proleće 2023. godine objavio je treću zbirku poezije – Čežnja za emocijom (Dosije studio, recenzent književnik Enes Halilović). Njegova novela Suve kapi, prvi deo (Dosije studio) objavljena je u proleće 2024, a drugi deo iste novele (izdavač, Dosije) – u jesen iste (ove) godine. Njegove pesme “Jezik ljubavi” i “Neljubavna”, objavljene su u Časopisu za poeziju, Udruženje pesnika Srbije, Kruševac , jun 2024 (str. 95). Živi i stvara u Beogradu.
Pozvao sam te, draga Nela, ako možeš i ushteš, da me posetiš. Evo, blagodarim što si se tako hitro odazvala! Da Te ponovo sa zadovoljstvom vidim i svetlost tvog lica nazrem, ne daj Bože poslednji put – a da ti mene samo čuješ, da me saslušaš. Jer, i nisam više toliko za gledanje. Možda i da poslušaš po koji moj savet a da ga ne prihvatiš ako nađeš da ono što ću reći nije umesno ili nije prikladno tebi i situaciji u kojoj si, kao i planovima tvojim.
Ovo nailazeće ne mora da bude jedino monolog, očekujem da me ti tokom moje besede i ponešto zapitaš, zamoliš da, recimo, budem precizniji. Da mi, ako smatraš za shodno, protivurečiš. Slobodna si i da presečeš svaku moju rečenicu, prekineš misao – zašto ne, kada si ti posredi? A ja nameravam da ti u ovome času saopštim neka moja iskustva, zapažanja pa i vizije. Usuđujem se da ti narečeno sažeto saopštim ohrabren tvojom dosadašnjom otvorenošću i iskrenošću spram mene, osobito, tokom svih ovih meseci, izgrađenim međusobnim poverenjem. Sve što ću ti kazati tiče se tebe, ove današnje i one sutrašnje, i moje brige za tvoj dalji život, nadanja, opravdane ili neopravdane strepnje, kako se uzme. Dakle – tema si tî u sadašnjem dobu i okruženju, tvoja budućnost, poglavito profesionalna, pa i privatna. Što je doista teško odvojiti, zar ne?
Vremena su ne od skora olujna, nesigurna, pa i pogana, zla – i generalno, i regionalno, i lokalno. Neizvesna. Ali neću o njima, o tome ti ionako mnogo toga već znaš, razumeš, osećaš. Sve više. A i brojne godine nas dele….Pa ipak, nadam se da nas ono nešto, i te kako nezanemarljivo – pa i neizrecivo – povezuje, sjedinjuje. Pa me to i motiviše da ti uputim i nekoliko saveta.
U prvom redu, želim da ti prenesem moju načelnu predstavu o ljudima koje susrećeš po prirodi posla ili svojevoljno. (Neke od njih itekako poznajem.) Nela, ti poseduješ mnoge vrline, od inteligencije i pameti, preko moralnosti, čestitosti, radinosti, uporstva, spretnosti, ugledne porodične tradicije i elokventnosti – do krasote, šarma i stila. Što sve valja čuvati, negovati i unapređivati. A opet, nisam siguran da te svi koje susrećeš posmatraju “mojim očima”, sa simpatijama, krajnjom dobronamernošću i uvažavanjem. Ima tû, slutim, (i) nezdrave konkurencije, rekao bih i sijaset grumena zavisti, ljubomore koji će se, zebem, vremenom – sa tvojim neminovnim svekolikim usponom – uvećavati. A, ne samo ovde i danas, nije retkost da su na nominalno višim službenim pozicijama od tebe lica koja ti po ljudskosti i drugim respektabilnim crtama – nisu dorasla. Pritom, često su jedine njihove takozvane prednosti položaj, godine starosti, veze, tj. poznanstva s različitim odlučiocima, da ne kažem moćnicima. Stoga, u odnosu sa onima od kojih unekoliko – za sada, trenutno – zavisiš, budi oprezna i strpljiva. Odmerena, ne i umerena. Nipošto ponizna – uostalom, toliko te znam, nisi ti uopšte takva! – već odlučna i principijelna. Pritom, nailazićeš neminovno na prepreke – no, kako mudri vele, “teškoća je znak da smo na prâvom putu”. I nemoj se libiti da onima za koje proceniš, kada je nasušno, kulturno “pokažeš zube”. Ali da se posle ne vajkaš, čak i ako si nekom prilikom pogrešila, eventualno preterala. I takvo iskustvo vredi ako se u budućnosti iskoristi! Od tvoje ambicije i smelosti zavisiće najvećma i tvoje poslovno, karijerno napredovanje. A tvoj talenat već je dokazan, znatan i nesumnjiv.
Što se tiče tvog javnog angažovanja Nela, opredeljujuće su, čini mi se, dve stvari. Prva – ne daj da ti oni drugi, “spolja”, tim povodom dirnu – rečju, odnosno postupkom – ni u ličnost, ni u porodicu, ni u struku, ni u imovinu; bori se istrajno za ono što si nasledila, odnosno stekla, što sveukupno imaš, u čemu si, ili ćeš biti zacelo neprikosnovena. Naročito, zalaži se svim snagama u ono u šta veruješ. Koktel srca, razuma i pragmatičnosti je – i na tom planu – ključan.
Drugo – u nedoumici sam koliko te, pored svega, interesuje neposredno javno političko delovanje. Biće da i tom prilikom valja poći od matične struke. Recimo – zalagati se za ženska prava, protiv nasilja u porodici, diskriminacije i slično. A “viša politika”, (ne)pravda i drugo – pa šta da ti kažem? – tvoji unutrašnji senzori će na tako nešto reagovati ili će ostati nemi, “neupaljeni”. No, i u tom miljeu – “daj vreme vremenu”. I nemoj očekivati zahvalnost, uzvraćanje za ono dobro, ispravno učinjeno. Ni od društva, od tvoje radne sredine, a ni od pojedinaca. Niti bilo kakvo priznanje za otmeno ečito ćutanje.
Najzad, tvoje je, i ničije drugo, ekskluzivno opredeljenje u pogledu izbora ličnih i društvenih kontakata, linije privatnog i porodičnog života – drugarstava, prijateljstava, kolegijalnih odnosa, najposle životnog partnera.
S prethodnim u vezi, Nela, nisam siguran da treba da slediš moj primer u pogledu nesvrstavanja u bilo koju grupu, stranačku ili neku drugu, pre svega interesnu. Meni kolektivna disciplina (a ni liderstvo) nikada nisu odgovarali. (Na početku karijere, kratko sam bio u tada jedinoj partiji, pa je ubrzo tiho napustio.) Takav lični stav ima ogromnu cenu, i moralnu i materijalnu, ali nosi i neke pogodnosti – samosvojnosti, “čuvanja obraza” i drugo. Ili ja tako nešto ludo umišljam?! Sve to je možda i bilo uputno u razdoblju kada sam bio tvojih godina. Danas, nisam više tako siguran. A ti se, dabome, rukovodi svojim ciljevima i potrebama, na temelju uzornog vaspitanja koje si dobila i obrazovanja koje neprekidno proširuješ i produbljuješ. No, nemoj gubiti vezu sa stvarnošću, ne odričući se, pritom, sopstvenih ideala.
A ondašnji (pa i sadašnji!) ja, daleko od toga da sam bio neutralan, neaktivan – ali, sa ove distance, držim da me niko nikada nije držao u šaci. Pojedini su to uobražavali, ali su se prevarili, da ne kažem u mene razočarali. Izgleda da su me bili pogrešno procenili. Sa određenim stidom, sa zrnom sete – evo Tebi se ispovedam – narečeno se odnosi i na određene dame sa kojim sam proveo neke (ne)lepe dane, mesece, pa i godine.
S druge strane, čini mi se da mnogima, bezmalo nikome “nisam ostao dužan”, u oba smisla toga izraza. (Uzgred, postoji jedna vrla ženska osoba koja zaslužuje moje iskreno izvinjenje.) Samotnjaštvo, sebičluk, bojazan da se, ako u neko ‘kolo” uđem posle neću moći da od njega da otrgnem, pa i bezobrazluk, inat – sve je to bilo pomešano u mom ondašnjem umu. Takav sam i ostao. Rukovodeći se tim i takvim nazorima, nesumnjivo sam mnogo toga propustio. Primerice, nikada nisam dobio nijednu nagradu u struci – ili nisam bio dovoljno valjan, ili nekima nisam bio dovoljno pouzdan, podoban, šta li već. Ipak, zameram sebi što u nekim situacijama nisam bio hrabriji, istrajniji, što nisam (više) rizikovao. No, nimalo ne žalim, ne kajem zbog svog ponašanja, činjenja i nečinjenja, kakvi god da su bili. Ostaje pitanje – isključivo za mene! – koliko sam i u čemu životno uspeo.
Bez ikakvog reda, privodeći kraju ovaj monolog, nabrojaću – u sličnom ili bar srodnom kontekstu – nekoliko sjajnih, a sudbinski različitih likova svetskih i evropskih velikana: Tesla, Baruh de Spinoza, Hemingvej, Marija Kiri, Jesenjin, Čaplin, Virdžinija Vulf, Andrić, Krleža, Crnjanski, Branko Miljković, Sava Šumanović, Slobodan Jovanović, Isidora Sekulić, Anica Savić – Rebac, Milica Jakovljević (Mir Jam), Miodrag Petrović Čkalja, Klint Istvud, ser Lorens Olivije …. Posredi je samo preporučeni uvid u njihove celokupne živote, sa distance i u kretanju; ne, ne mislim na uzore, samo na krnju lepezu bivstovanja. Važno je, znaj, biti koliko je moguće svoj i originalan – ne nečiji satelit, ne epigon bilo koga!
Eto, izložih ti skicu mog amaneta, po(r)uka Tebi. Dakako, bona fide i s simpatijama, a kako i drugačije kada si ti u pitanju!? Hvala ti na strpljenju i pažnji. I neka te na stazi kojom si krenula, a evo već si u punoj mladalačkoj zrelosti, prati osunčana sreća – lična, porodična, profesionalna…- zdravlje i dobro raspoloženje. A uspeh si već plodotvorno začela, još zapaženiji rezultati će pristići, uveren sam, mila moja. Neću te više zadržavati…
Pozdravljam te iz dubine svog bića, osećajući prema tebi, ogromnu naklonost, još od vremena kada sam te upoznao. Na koncu, priznajem da žalim što nisam nekoliko decenija mlađi. Do viđenja Nela – ili, zbogom.
(“Pilot”- odlomak iz tek započetog romana “Stvarnost na kraju uvek pobeđuje”.)
