ZMAJEVE DEČJE IGRE – dobitnici priznanja za 2021.

Zmajeve dečje igre, kao “festival dečje poezije, drame i lutkarskih pozorišta”, osnovane su 1957/8. dok kao institucija kulture egzistiraju od 4. oktobra 1969. godine.

Na svečanosti u okviru Junskih programa dodeljuju se svake godine priznanja Zmajevih dečjih igara, a odluku o laureatima donosi Upravni odbor. Zvanična priznanja Zmajevih dečjih igara, kao međunarodnog centra književnosti za decu su: Velika povelja, Povelja i Nagrade.

Zmajeve dečje igre

Nagrade Igara ustanovljene su 1970. godine i to: Nagrada Zmajevih dečjih igara za stvaralački doprinos savremenom izrazu u književnosti za decu i Nagrada Zmajevih dečjih igara za izuzetan doprinos popularisanju književnosti za decu.

Povelja Zmajevih dečjih igara kao poseban oblik priznanja za izuzetan stvaralački doprinos književnosti za decu; za bezgraničnu odanost svetu detinjstva i najplemenitijim ljudskim težnjama, ustanovljena je 1975. godine. Godine 1987. ustanovljena je Velika povelja Zmajevih dečjih igara, koja je do sada dodeljena dva puta.


Upravni odbor Međunarodnog centra književnosti za decu ZMAJEVE DEČJE IGRE na
sednici održanoj 9. juna ove godine jednoglasno je doneo odluku:

NAGRADA ZMAJEVIH DEČJIH IGARA za stvaralački doprinos savremenom izrazu u
književnosti za decu, u 2021. godini dodeljuje se Vesni Ćorović Butrić, književnici,
novinarki.

NAGRADA ZMAJEVIH DEČJIH IGARA za izuzetan doprinos popularisanju književnosti za decu, u 2021. godini dodeljuje se Rastislavu Durmanu, književniku, prevodiocu.

ZMAJEV PESNIČKI ŠTAP i čast da otvori 64. Junske programe Zmajevih dečjih igara ove godine, pripada Uglješi Šajtincu, književniku, dramaturgu.

Vesna Ćorović Butrić je autorka više knjiga i kratkih priča i dobitnica je značajnih nagrada za dečju književnost. Vesna Ćorović Butrić je rođena u Zemunu, 1958. godine, gde je završila osnovnu školu i Zemunsku gimnaziju. Diplomirala je na Filološkom fakultetu u Beogradu 1981. godine i stekla zvanje profesora jugoslovenskih književnosti i srpskohrvatskog jezika. U Radio Beograd je primljena 1983. godine, a već naredne 1984, počinje da radi emisiju „Poštovana deco“. Dečja redakcija Radio Beograda, na čelu sa urednikom Draganom Lukićem, bila je mesto na kojem su počele da nastaju priče i knjige za decu. Na Televiziji Beograd, u Obrazovnom programu, počela je da radi 1993. Nepunu deceniju, pripremala je emisiju „Triptih“, a 2003. godine se vratila na Radio Beograd, na mesto odgovornog urednika Programa za decu, mlade i porodicu, gde radi i danas.
Knjige za decu: Džepno pile (1989), Šta je unutra (1995), Ulica na ljuljaški (1999), Biću
snovoslagač
(2001), Ostaviti kod Ruže (2003), Bongo ili: Družina retkih kućnih
ljubimaca
(2019). Nagrade: „Neven“ za roman Ulica na ljuljaški, „Sigridrug“ za monodramu Biću
snovoslagač
, „Rade Obrenović“ za roman Ostaviti kod Ruže. Dobitnica je priznanja „Zmajev štap“ 2004. (pisac – domaćin Zmajevih dečjih igara).

Dobra knjiga za decu je pametna knjiga: zna kako da se ponaša u rukama deteta. Ne hvali se svojom pameću i znanjem, ali ih ističe. Knjiga za decu je često i duhovita, lepo je nasmejati se, pogotovo ako umeš da se nasmeješ samome sebi. Iskrena je, kaže ti važne istine, ali nađe načine koji će ti biti najjasniji. Kaže ti i ono što je veselo, vrcavo, smešno, ali ti kaže i ono što je tužno, surovo, neminovno…

Vesna Ćorović Butrić

Rastislav Durman je kroz decenije svojim spisateljskim, ali i medijskim angažovanjem, radio na popularisanju literature za decu i mlade. Sa kolegama je uspešno vodio školu malih novinara, kreativnog pisanja, prevodilaštva za decu i mlade, predstavljajući im deo nesagledivih kreativnih potencijala pisane reči, pa su rezultati bili sjajni, nastala je knjiga „Zagonetni znak“. Doprinos popularisanju književnosti za najmlađe nesumnjivo je dao svojim angažovanjem na izradi scenarija, skečeva, songova, minijatura za potrebe snimanja TV serije „Lutkomendija“. U saradnji sa najpopularnijim dramskim i piscima za decu Vojvodine tog vremena, nastala je čuvena lutkarska serija, popularna i među današnjom decom. Bavio se strip umetnošću, doprinevši da u to vreme snažna novosadska strip scena bude „na dohvat ruke“ i najmlađima. „Posredovao je“ u uspešnim prevodilačkim projektima literature za decu i mlade koje su zajedno realizovali Zmajeve dečje igre, Institut književnih prevoda Rusije, ruska Fondacija „Mihal Prokhorov“, slovačke medijske i izdavačke kuće. Tim saradnika koji je u Radio Televiziji Vojvodine oformio, jeste grupa znatiželjnika, spremnih da nastave plemenitu misiju predstavljanja i popularisanja pisanja i čitanja kod mlade publike. Sarađivao je sa novosadskim Dnevnikom u različitim izdanjima – Osmeh, Neven, Dečji Dnevnik, Edicija X-100 (u kojoj je objavljivao dela naučne fantastike pod pseudonimom D. T. Bird). Stripom se bavi od kraja 1970-ih. Sarađuje sa Krešimirom Zimonjićem na stripovima Antonijus Skriptus i Nokak, sa Ivicom Puljkom na stripovima Brboslav i Gdesi Gdejms i sa Borislavom Stankovićem Staborom na stripovima Zeka Pega i Diogen… Autor je četiri televizijske serije, četrdesetak radio i TV drama, stotinak dokumentarnih filmova, tri (i po) knjige proze: Svašta od mene (1983), Zagonetni znak (sa Nevenom Simin, 1986), Njofokle (1989), Verka zlatna i čarobna (2008), Barbara, Kata i dva čuda jedna (2021)… Delovi njegovog književnog rada prevedeni su na engleski, ruski, francuski, slovački, češki i mađarski jezik.

Uglješa Šajtinac je je niz godina bliski saradnik Zmajevih dečjih igara u raznim segmentima delatnosti kuće. Ova umetnička povezanost se ogleda u kreiranju i realizovanju programa i publikacija. Ističe se njegov mentorski rad sa studentima Dramaturgije, sa kojima je učestvovao na mnogim izdanjima jedinstvenog Festivala monodrame za decu Zmajevih dečjih igara, kao autor tekstova za katalog, tekstova za izvođenje, mentorski rad sa studentima na pripremi njihovih autorskih tekstova, pozorišnoj postavci i izvedbi. Svojim književnim radom, u domaću proznu literaturu za decu uneo je pravo „osveženje“, baveći se temama odnosa dece, odraslih i prirode u urbanim životnim uslovima (motivi: odrastanje, ljubav, razvijene tehnologije, kućni ljubimci, porodični odnosi, prijateljstvo, prirodne katastrofe i prevazilaženje posledica…), podržavši
tako misiju Igara, da kontinuirano istražuje i svojim umetničkim stvaralaštvom doprinosi razvijanju i bogaćenju spisateljskih dometa kod nas. Rođen je 1971. godine u Zrenjaninu. Na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu diplomirao je 1999. godine. Od 2003. do 2005. godine radio je kao dramaturg u Srpskom narodnom pozorištu, a nakon toga postao profesor na Akademiji umetnosti Univerziteta u Novom Sadu. Romani: Čuda prirode (1993), Nada stanuje na kraju grada (2002), Vok on! (2007), Sasvim skromni darovi (2011). Romani za decu: Vetruškina ledina (2006), Čarna i Nesvet (2013), Banda neželjenih ljubimaca (2017), Biće jednom (2020) Knjige priča: Čemer (1997), Banatorijum i ina proza (2014), Žena iz Huareza (2017). Drame: Rekviziter (1999), Pravo na Rusa (2001), Govorite li australijski? (2002), Život na pustom ostrvu (2003), Robinzon i pirati (2004), Hadersfild (2005), Banat (2007), Vetruškina ledina (2008), Lepet mojih plućnih krila (2009), Četiri komada (izbor drama: Životinje, Banat, Hadersfild i Ogigijanke, 2014), Animals (2018). Radio drame: U bunaru (1998), Đakon Bogorodične crkve (dramatizacija romana Isidore Sekulić, 1999).


Ovogodišnji 64. Junski festival Zmajevih dečjih igara uz Zmajev stih REČI SU DRVETA, OD NJIH ŠUMA BIVA! održaće se od 21. do 27. juna u Novom Sadu i okolnim naseljima. Biće to nova prilika da se predstavi stvaralaštvo za decu i mlade.

Podelite sa prijateljima:
Share