Zlata Kocić dobitnica nagrade Milica Stojadinović Srpkinja za 2020.

Zlata Kocić ovogodišnja je dobitnica pesničke nagrade Milica Stojadinović Srpkinja, za knjigu Galgal, saopštino je Kulturni centar Vojvodine “Miloš Crnjanski”.

Zlata Kocić

Na sednici Žirija, održanoj 9. oktobra 2020. godine (većinom glasova) doneta je odluka da ovogodišnju nagradu „Milica Stojadinović Srpkinja“ za najbolju pesničku knjigu ženskog autora, pisanu na srpskom jeziku, dobije Zlata Kocić, za knjigu Galgal, objavljenu u ediciji „Povelja“, Narodne biblioteke „Stefan Prvovenčani“, Kraljevo 2020. godine.

Žiri za dodelu književne nagrade „Milica Stojadinović Srpkinja“, koju dodeljuje Kulturni centar Vojvodine „Miloš Crnjanski“, radio je u sastavu: dr Zoran Đerić (predsednik), Franja Petrinović i dr Dragana V. Todoreskov (članovi).

Na konkurs Kulturnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanski“ je pristiglo 25 knjiga pesama autorki, koje su objavljene od oktobra 2019. do oktobra 2020. godine. Za uži izbor je odabrano sedam knjiga, a pet od njih su se našle u najužem izboru: Jelena Lengold, Mutni nagoveštaj kiše, Arhipelag, Beograd 2020; Radmila Petrović, Moja mama zna šta se dešava u gradovima, PPM „Enklava“, Beograd 2020; Sonja Veselinović, Proklizavanje, NB „Stefan Prvovenčani“, Kraljevo, Edicija „Povelja“, 2020; Zlata Kocić, Galgal, NB „Stefan Prvovenčani“, Kraljevo, Edicija „Povelja“, 2020; Marija Knežević, Krajnje pesme, NB „Stefan Prvovenčani“, Kraljevo, Edicija „Povelja“, 2020. Posle dužeg razmatranja, dva člana žirija su svoj glas dala Zlati Kocić, a jedan glas je dobila Jelena Lengold.

Zlata Kocić (1950), pesnikinja, prevodilac, esejist, filolog. Radila kao profesor i kao urednik u izdavačkoj kući „Nolit“. Živi u Beogradu.

Objavila sledeće pesničke knjige: Klopka za senku (1982), Oro oko grotla (1990), Rebro (1993), Gnezdo i kupola (1995), Vazdušne freske (1999), Lazareve lestve (2003; 2010), Melod na vodi (2008), Belo pule (2014), Biberče (2014), Grumen (2020) i Galgal (2020).

Knjige poetske proze: Polog (1999), Čaura-aura-ura (2016) i Prostori duše (2019).

Knjige izabranih pesama: Le piéton au large (na francuskom, 2014), Skala Sirina (na ruskom, 2014), Harmon (2017) i Belый oslik (na ruskom, 2018).

Pesme su joj prevođene na ruski, engleski, francuski, nemački, bugarski, kineski, jermenski, poljski, beloruski, albanski jezik. O njenoj poeziji su objavljena tri zbornika kritičkih tekstova sa bibliografijom.

Predstavljala Srbiju na pesničkim skupovima i simpozijumima u Rusiji (1985, 2007, 2009), Belorusiji (1994, 1996, 2018), Gruziji (2011, 2013), Francuskoj (2014) i Tunisu (2015).

Dosadašnje nagrade: „Zmajeva“, „Disova“, „Žička hrisovulja“, „Ramonda Serbica“, „Drainčeva“, „Jefimijin vez“, „Zlatni krst kneza Lazara“, „Zaplanjski Orfej“, „Gordana Todorović“, „Nolitova“, „Jovan Maksimović“, „FEDOR“. Nacionalno priznanje za doprinos srpskoj kulturi.

Najnovija pesnička knjiga Zlate Kocić, Galgal, kruna je njenog, sad već četrdesetogodišnjeg, pesničkog stvaralaštva. U naslovu ove knjige je biblijski pojam iz Starog Zaveta. Moto knjige sadrži misao proroka Jezekilja, navedenu u različitim tumačenjima pojma „galgal“, najpre kao „kolo“; potom kao „vihor“, pa „točkovi“ i „kovitlac“. U fusnoti stoje i druga značenja: „kolesnica“, „otkrivenje“.

Galgal (gilgal; hebrejski גלגל; krug, disk). Galgal je i toponim, prvi logor Jevreja u Obećanoj zemlji nakon prelaska Jordana, pod vođstvom Jošue. Galgal (kibuc) je naselje sa oko 1400 stanovnika u Izraelu. Galgal je glavni grad jedne od kanaanskih država. Galgal – sedište „sinova proroka“, pominje se u (5. Mojs. 11:30) i (2. Sam. 2: 1), (2. Sam. 4:38).

Pesnikinja se poigrava sa ovim pojmom i dodaje mu i nova značenja: „Galgalija – nova galaksija“, „galgal oko“, „Galgal!? – Zena zemnikova u čudu“, „Gal. Gal. Kad izgovoriš ustima – to znači: dva oka u glavi“. „Galaktička reč. Mlečna!“ Gal, Galus, Galileo Galilej, Galen, Galilejac – galija, Golgota, Galgal gora, Gal-galeb, itd.

Poezija Zlate Kocić je nadahnuta Biblijom, ali i našim narodnim predanjem. Njen jezik je bogat, melodičan, prepun simbola i pesničkih figura. Od točkova u seoskim kolima, preko „razgali-točka“ i „arhi-točka“, do sazvežđa Velika i Mala kola. Od klupka, preko „krilate tačke“, do „krilatog klupka“. Od „vodenih“ do „ognjenih“ točkova. Od zakolutanih zvezda, preko „ora na oblacima“, do „srčanog kovitlaca“.

Ova knjiga je još jedna potvrda da su same reči-bića, izazov za pesmu i pevanje Zlate Kocić. Valjan primer, kako se jezikom može igrati, bajati, uspavljivati, pevati, jednostavno, naizgled naivno, ali, uz to, i kako se može opevati složenost i dubina duhovnog života, saopšteno je na zvaničnoj stranici Kulturnog centra Vojvodine.

Podelite sa prijateljima:
Share