U ovom opštem kovitlacu oko Desanke Maksimović svašta sam pročitala i čula, ali mi i dalje nikako nije bilo jasno zašto baš Desanka, zašto baš zbirka Tražim pomilovanje, i to sada, posle toliko godina. Zato sam rešila da ponovo pročitam zbirku. Evo nekih mojih razmišljanja.
ODBRANA
Kroz čitavu zbirku Tražim pomilovanje, lirske diskusije s Dušanovim zakonikom proteže se kritika vlasti i vlastodržaca, koji bi nemilosrdno sve da stave u kalup, i to onaj koji nije jednak za imućne i za sirotinju. Ovakva kritika u vreme kada je knjiga objavljena, 1964, bila je veoma opasna. ( A danas?) Verovatno je to bio razlog zašto je Desanka “pobegla” u srednji vek da iz njega progovori o problemima svog vremena.
Knjiga svakako ima i patriotsku notu (O poreklu), ali nju ne treba brkati sa nacionalizmom, koji podrazumeva nasilje. U jednoj od najlepših pesama zbirke Za zemlju kuda vojska prođe Desanka (tj. njeno “lirsko ja”) traži milost za zemlju, jer zemlja:
(…)
ona voli da se seme u nju baca,
da je zapahne miris zobi i raži,
voli da s proleća osvane u cvetu
trešanja jabuka,
(…)
Desanka slavi život, a prema vojnicima uvek gaji poštovanje (Za vojnička groblja).
AKTUELNA I DANAS
Pesnikinja slavi život, a time i ljubav, čak i onda kada podrazumeva prestup. Desanka razume preljubu, ljubav među različitim staležima, ljubav sveštenih lica, život u vanbračnoj zajednici (Za svadbe bez venčanja), postojanje vanbračne dece (Za čobanku koja se po ocu ne zove). Ali pesnikinja razume i žene koje se zbog predanosti drugim stvarima nisu ostvarile kao majke (O nerotkinjama). U pesmi Za one koji se spotiču preko praga Desanka peva:
Tražim pomilovanje
(…)
za one sasvim drugačije od mene
i za one sa mnom istovetne.
Pesnikinja je svesna da nije bezgrešna i možda baš zbog toga poštuje svačije pravo na izbor i na različitost.
Desanka peva o manama i porocima, koji su nesreća za one koji ih nose, a koji i proističu iz njihove nesreće. Desanka peva o neshvaćenmima, koji usamljeni i zli, o naivnima, o ismevačima, o zavidnicima, o obmanjivačima (Za mađioničare), o onima koji u nekom kutku sa strašću kritikuju i “bistre” politiku (Za brankovinske seljake), o onima koji poput zveri kleveću i koji su oklevetani (Za zveri oklevetane).
Sve ovo jasno govori o tome koliko zbirkom Tražim pomilovanje Desanka ne samo da nije ostala zaglavljena u srednjem veku, nego je išla daleko ispred svog vremena, a njene teme i stavovi i danas su više nego aktuelni.
ZAŠTO JE ZASMETALA?
Zašto nam je onda zasmetala? Baš zbog te aktuelnosti. Desanka peva o sistemu koji je krut, birokratski (Za čoveka koji je pogubio pergamente) i nije jednak za sve, peva o nepravdi i obespravljenima. U pesmi karakterističnog naslova O državnoj imovini Desanka sa puno ironije zahteva sav znoj sa čela sebra /da sruči se u carske delte. Vlasti trebaju pokorni, koji će ih opskrbljivati. Ali pesnikinja traži pomilovanje za povlašćene, jer jednom kada budu svrgnuti s vlasti, ostaće bez tih privilegija i neće umeti da se snađu, a ostaće sami (Za važne, Za svrgnute).
Imala bih još da pišem, ali nadam se da sam uspela da osvetlim zašto je naša pesnikinja i dalje aktuelna i zašto su pokušali da je uklone. Zašto su nju koja odavno ima svoje mesto u školskom sistemu pokušali da uklone u vreme kada traje borba da se u tom istom sistemu prostora da još nekim našim književnicama, koje su zasada “ignorisane” (kako tvrdi prof.Tomić).
Autorka: Jelena Zagorac
Svoja razmišljanja, pesme i priče Jelena Zagorac objavljuje na svom blogu Jelena Zagorac nešto drugačije, Jelena Zagorac Something Different(ly) gde je prvobitno objavljen i tekst o Desanki Maksimović i zbirci Tražim pomilovanje.
