Dela Desanke Maksimović nisu proterana iz škola, a Komisija koja je radila predlog nastavnog programa srpskog jezika i književnosti za treći i četvrti razred gimnazije ostaje pri svojim predlozima, rečeno je Danasu tokom vikenda u Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja.
U javnosti se digla bura nakon vesti da je iz programa za treći razred gimnazije isključen izbor iz poezije čuvene pesnikinje, a iz četvrtog njena najpoznatija zbirka Tražim pomilovanje. Na to je reagovala Zadužbina „Desanka Maksimović“ koja je uputila pisma Ministarstvu prosvete, Nacionalnom prosvetnom savetu i Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, a stavove Zadužnine podržali su brojni književnici.
Koordinatorka komisije koja je radila predlog programa srpskog jezika i književnosti za gimnazije Dejana Milijić Subić rekla je za Danas da program nije promenjen od 1993. godine, a u međuvremenu su značajno modernizovani sadržaji za osnovnu školu.
– Gimnazijski program treba da bude logički sled nečega što su učenici naučili u osnovnoj školi. Delo Desanke Maksimović prisutno je, s razlogom, u svakom razredu osnovne škole. Ne želeći da marginalizujemo delo voljene srpske pesnikinje, morali smo da uzmemo u obzir određeni broj časova koji je namenjen obradi književnog dela (na društveno-jezičkom smeru, koji ima najveći fond časova, taj broj je 100), kao i savremeni koncept nastave koji počiva na problemskom pristupu i vrednovanju, te da broj dela koje ćemo uvrstiti u program „upriličimo“ zahtevima i ostavimo dovoljno vremena za obradu – ukazuje Milijić Subić.
Ona napominje i da u dosadašnjem programu nije bilo mesta za pesnika Ivana V. Lalića, kao ni za značajan ciklus Stevana Raičkovića Zapisi o crnom Vladimiru. Nije bilo mesta ni za velikog Borislava Pekića, a ta „nepravda“ ispravljena je predlogom novog programa, kaže naša sagovornica.
– S obzirom na to da se u četvrtom razredu obrađuju kanonska dela srpske i svetske književnosti (Šekspirov Hamlet, Geteov Faust, Dostojevski, Kami, Beket, Bulgakov, Andrić, Selimović, Ćosić, Pavić, Kiš), bili smo prinuđeni da ponešto iz programa odstranimo. Uzeli smo u obzir činjenicu da je Desanka Maksimović veoma prisutna u osnovnoj školi. Nakon reagovanja Zadužbine „Desanka Maksimović“ predložili smo da se zbirka „Tražim pomilovanje“ obradi u prvom razredu gimnazije u okviru teme „Dijalog književnih epoha“ u kontekstu – kako bi učenici mogli da shvate kako to književna dela (i ne samo književna dela) iz dalekih epoha mogu uticati na savremene tokove. Naravno, uvek je moguće ostaviti sva propisana dela iz prošlih programa i ići „linijom manjeg otpora“, to ne bi izazvalo nikakva komešanja u javnosti. Ali, takav „program“ ne bi imao smisla jer ni učenici ni nastavnici ne bi stigli da obrade sva dela, ni informativno, a kamoli na valjan način – smatra Milijić Subić.
Napominje i da dela Desanke Maksimović nikada nisu bila u obaveznom delu programa za treći razred gimnazije već su se obrađivala u korpusu međuratne poezije sa ostalim pesnicima koji su o tome pisali. Pošto se veliki broj njenih pesama te tematike već obrađuje u osnovnoj školi, Komisija je smatrala da nema razloga da se ponavljaju u trećem razredu gimnazije.
Milijić Subić naglašava da su u komisiji koja je radila predlog programa bili, između ostalog, predstavnici Društva za srpski jezik i književnost i metodičari sa Filološkog fakulteta, kao i da je se o njemu izjasnio Nacionalni prosvetni savet.
Odluka Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja nije konačna, kazao je za Tanjug ministar prosvete Mladen Šarčević i dodao da Ministarstvo neće dozvoliti da se ni na koji način smanji učešće Desankine poezije u okviru programa nastave predmeta Srpski jezik i književnost. Kako je objasnio, procedura je da predlog Zavoda ide Nacionalnom prosvetnom savetu na dalju procenu. – Zavod je stručno telo, njihove komisije kada donesu odluku dalje predlog šalju savetodavnom telu, koje mora da donese odluku o prihvatanju ili neprihvatanju. U Nacionalnom prosvetnom savetu sede struka i stručna društva koja kada daju na usvajanje predlog, ja mogu da reagujem – objasnio je Šarčević.
Saopštenje Srpskog PEN centra povodom uklanjanja iz gimnazijske lektire Desanke Maksimović i Vladana Desnice
Srpski PEN centar je sa zaprepašćenjem primio vest da su iz lektire za gimnazije i srednje škole u Republici Srbiji uklonjena knjiga pesama Desanke Maksimović Tražim pomilovanje i roman Vladana Desnice Proljeća Ivan Galeba.
Pitanje proučavanja književnosti u školama i gimnazijama je suviše značajno da bi bilo sakriveno od javnosti i prepušteno arbitrarnim odlukama, proizvoljnim tumačenjima i netransparentnim procedurama. To je prvorazredno javno i stručno pitanje i zahtevamo da u njega budu uključene odgovarajuće profesionalne asocijacije i ključne kulturne ustanove.
Ne postoji nijedan kulturni, saznajni, ni pedagoški razlog zbog koga decu i mlade treba štititi od poezije Desanke Maksimović, voljene i kanonizovane pesnikinje prevođene na više desetina svetskih jezika, kao ni od proze Vladana Desnice koja spada u vrhove moderne srpske književnosti. Odgovorni za ove odluke ne treba da brinu da li će gimnazijalci razumeti Desanku Maksimović i Vladana Desnicu, ali treba svakako da znaju da njihove odluke kulturna javnost ne razume, niti će prihvatiti.
SKD o promenama u lektiri
Srpsko književno društvo smatra nedopustivim i neshvatljivim uklanjanje Desanke Maksimović iz nastavnog programa za gimnazije i srednje škole. Obrazloženje je do te mere besmisleno da ne zaslužuje komentar.
Vrednost Desankinog opusa i njeno mesto u srpskoj književnosti i kulturi su jasni svakome, izuzev komisiji koja je o tome odlučivala, o čemu svedoči i burno reagovanje ne samo književne već i najšire javnosti.
Ovo nije prvi put da se tvorci obrazovnih programa teško ogreše o srpsku književnost i njene značajne stvaraoce. Pomenimo samo slučaj Vladana Desnice.
Stoga, Srpsko književno društvo se snažno zalaže da se Znatno uveća fond časova književnosti i srpskog jezika u osnovnim i srednjim školama i da se unapredi postupak donošenja nastavnih programa koji se tiču književnosti i jezika.
Pitanje nastave književnosti je previše važno da bi se prepustilo jednoj komisiji i jednom zavodu. U ovaj proces treba uključiti SANU, nadležne katedre, institute, udruženja književnika, nastavnike. Proces bi morao biti u potpunosti javan a svi predlozi blagovremeno dostupni književnoj javnosti.
