Nedavna studija koju je spreveo Australijski nacionalni univerzitet dovela je do zaključka da odrastanje u kući sa većim brojem knjiga povoljno utiče na razvoj pismenosti kod dece.
Deca koja odrastaju u kući sa najmanje 80 knjiga pokazuju viši stepen pismenosti u odraslom dobu. Veličina kućne biblioteke ne utiče samo na razvoj jezičke pismenosti, već ima i povoljan uticaj na razvijanje matematičkih i informaciono-komunikacionih veština kod dece koja odrastaju u takvom okruženju.
Odrastanje u porodici u kojoj je važno stalno usavršavanje i učenje oblikuje pojedinca u osobu koja će tokom svog života biti u stalnoj potrazi za znanjem. Više od škola i fakultetskog obrazovanja na razvoj veštine čitanja i matematičkog razmišljanja utiče postojanje kućne biblioteke.
Članak pod nazivom Školska kultura: knjige u adolescenciji povećavaju veštine jezičke, matematičke i tehnološke pismenosti u 31 društvu, objavljen u časopsu Social Science Research, otkriva da 80 ili više knjiga u kući dovode do toga da odrasli imaju viši nivo jezičke i matematičke pismenosti, kao i razvijenije veštine u korišćenju informaciono-komunikacionih tehnologija. Autori ovog rada proučavali su 160.000 odraslih iz 31 države, starosti od 25 do 65 godina, u periodu od 2011. do 2015. Prvo su ispitanici trebali da procene koliko su imali knjiga kod kuće sa 16 godina, a potom su bili testirani na razumevanje čitanja, matematičkih pojmova i sposobnosti korišćenja digitalne tehnologije kao komunikacijskog alata. Rezultati su pokazali korelaciju između ovih veština i broja knjiga kod kuće u mladosti.
Otkrijte i: Četiri načina kako književnost utiče na naš život
U članku se vidi da odrastanje u kućama sa bibliotekom od 80 i više knjiga, povećava pismenost više nego što to čini obrazovanje roditelja ili sopstveno obrazovanje i radna dostignuća.
Zašto je čitanje korisno: 15 razloga zašto je dobro čitati knjige
U studiji je utvrđeno i da deca iz domova sa mnogo knjiga ako su završili srednjoškolsko obrazovanje, dostižu nivo pismenosti u odraslom dobu kao osobe koje su završile fakultetsko obrazovanje i odrastale u domovima samo sa nekoliko knjiga. Studija koju je predvodila Džoana Sikora, došla je zaključka da najveća dobrobit za dostizanje pismenosti u odraslom dobu, dolazi iz domova u kojima je bilo od 80 do 350 knjiga. S druge strane, nije potvrđeno da su pojedinci odrasli u domovima čije biblioteke broje preko 350 knjiga, pokazali veću pismenost.
Ono što čini veliku biblioteku zavisi od toga gde se nalazite. 14 % Norvežana i 13 % Šveđana imalo je preko 500 knjiga u svojim domovima. Prosečan broj knjiga u domaćinstvima u SAD je 114. Samo nekoliko zemalja ima u proseku manje od 80 knjiga: Čile, Grčka, Italija, Turska i Singapur.
Pitanje koje se u vezi sa ovom studijom može postaviti jeste i da li i elektronske knjige imaju isti uticaj, kao štampana izdanja. Studija umanjuje uticaj trenda porasta digitalnih knjiga na njene nalaze. Za sada, utisak da je prošlo vreme kupovine štampanih knjiga, je ipak preuranjen. Razlog za to nalazi se u tome da su digitalne biblioteke po veličini, srazmerne velikim bibliotekama koje se sastoje iz papirnih izdanja.
Jedan od zaključaka ove studije jeste i da je veličina kućne biblioteke u vezi sa većim nivoom digitalne pismenosti. Dokazi navedeni u istraživanju, sugerišu da upotreba papirnih knjiga pruža značajne prednosti u informaciono-komunikacionim sposobnostima.
Pogledajte i: Koliko vremena i novca ljudi troše na knjige i čitanje
Postoji nekoliko faktora zašto odrastanje u domu sa knjigama pomaže. Veliki uticaj na odrastanje pojedinca ima okruženje u kome je važno učenje. Naime, mladima je omogućeno da knjige dožive kao sastavni deo društvenih praksi koje podstiču dugoročne saznajne sposobnosti. Isto tako, čitanje često pomaže pojedincima da razviju srodne veštine. Mogućnost susreta sa knjigama u roditeljskom domu bitna je i zato što su knjige sastavni deo svakodnevice i rutine, što takođe poboljšava sposobnosti usvajanja novih znanja. A sve ovo ukupno olakšava školovanje i postavlja dobru osnovu za sveobuhvatne aktivnosti u odraslom dobu.
Studija je otkrila i da pojedinci koji su završili fakultet, a odrastali u okruženju bez knjiga, imaju prosečan nivo pismenosti. Ispostavlja se da postoji dobar razlog da snabdete kuću knjigama, jer na taj način zapravo ulažete u budućnost svoga deteta. Ovo je zaključak koji može da obraduje mnoge roditelje koji nemaju mogućnost da obezbede svojoj deci visoko obrazovanje. S druge strane, oni koji mogu poslati svoju decu na fakultet, omogućivši im atmosferu u kojoj će biti okruženi knjigama, stvaraju preduslov za ostvarivanje pune koristi od visokog obrazovanja.
Izvor: Sinhro.rs / B. Ilić
