U izdanju izdavačke kuće Evro Book iz Beograda nedavno je objavljena knjiga „Zapričavanje. Zavaravanje. Zavirivanje” domaće autorke Aleksandre Mihajlović.
Mnoga umetnička dela se bave Edipovim komleksom, uticajem majke na sina. Ali veoma malo dela analizira Elektrin kompleks, uticaj oca na kćer, koji je mnogo značajniji, jer u svakom društvu porodica zavisi od emotivnog stanja majke, njenih slutnji, prevrata i emocionalnog sveta koji nosi iz doma svojih roditelja. Roman „Zapričavanje. Zavaravanje. Zavirivanje.” se bavi Elektrinim kompleksom.
Roditelji glavne junakinje Tare su različite vere. Otac joj je Musliman, majka Srpkinja. Otac je rodom iz Srebrenice, ozloglašenog gradića iz građanskog rata s početka devedesetih, a majka iz Bratunca, ćerka srpskog pravoslavnog sveštenika. Tara je rođena s kraja šezdesetih godina, ali i tada je verska podeljenost dve susedne varošice, iako ne javna, bila vidljiva. Ni očeva strana, tvrdo poštujući Kuran, ni majčina, tradicionalno pravoslavna, nije odobravala tu vezu. Nemiri u ove dve kuće, najavili su nemire trideset godina kasnije. Taru je vaspitavala majčina strana, oca je samo jedanput, sa svojih šesnaest godina videla, kada je na sopstveno insistiranje otišla kod njega u Sarajevo. Sve se završilo na tom jednom susretu, a njegova slika ju je progonila, kao i misao da i posle svega, on nju ne prihvata. Tara se tokom romana pita koja li to vera propisuje, kako i zašto, da se roditelj odrekne svoga deteta. Život provodi emotivno krhka, tražeći odgovore.
„Ovaj roman je mogao biti i izložen u galeriji. Ili odsviran u modernom ili klasičnom aranžmanu, za klavir i orkestar. Roman Zapričavanje. Zavaravanje. Zavirivanje. istovremeno je i štivo i slika. I zvuk i film. I pokret i misao. Samo nije tišina. Uprkos muku. Muku koji je Aleksandra Mihajlović, ispisujući romansiranu biografiju Tare, ostavljala između pasusa i poglavlja. Za uzdah.” – rekla je književnica Gordana Vlajić.
Aleksandra Mihajlović rođena je 1969. u Beogradu. Završila je Opštu i srpsku književnost sa srpskim jezikom na Filološkom fakultetu u Beogradu, gde pohađa doktorske studije. Profesor je srpske književnosti i jezika u gimnaziji „Uroš Predić” u Pančevu. Bavi se proučavanjem srpske književnosti u kontekstu svetske književne baštine, slovenskom i grčkom mitologijom, kao i španskim jezikom i književnošću. Studije su joj objavljene u domaćim i stranim časopisima. Posebno polje interesovanja joj je poezija, koju objavljuje u periodici, zastupljena je u mnogim savremenim zbornicima, a pesme su joj prevedene na makedonski jezik.
