Svake srede predstavljamo vam odabrane radove koji su pristigli na Konkurs za književni prikaz 2024. U užem izboru na ovogodišnjem konkursu našao se rad Mračni srednji vek 2.0 – Roman Ljudmile Ulicke Zaista kuga (Arhipelag, 2022), čiji je autor Marko Bala.
Skorašnja pandemija koronavirusa bila je jedna od najsmrtonosnijih pošasti u modernoj istoriji. Pored toga što je do tada nepoznati soj virusa odneo nebrojeno ljudskih života, čitavo čovečanstvo kao da se našlo u ulozi subjekta jednog spontanog medicinskog i socijalnog eksperimenta, sa dobro utvrđenim pravilima i procedurama kojima su „zamorčad” bila podvrgnuta – ograničenje kretanja, obavezno nošenje zaštitnih maski i rukavica, fizička distanca, zabrana velikih skupova, pojačana higijena. Takva situacija, potpuno nova i zastrašujuća za svakog pojedinca, nije mogla a da ne posluži kao izvor inspiracije umetničkim stvaraocima svih vrsta.
Roman Zaista kuga ruske spisateljice Ljudmile Ulicke, objavljen 2020. – u godini početka pandemije, predstavlja jednu od prvih književnih refleksija na novonastalu situaciju. Pa ipak, takav iskaz je tek delimično tačan, iz razloga što je roman Ulicke nastao bezmalo četrdeset i dve godine pre svog objavljivanja, kao scenario za film Kuga, kojem je bilo suđeno da ostane nerealizovan projekat. Izvorni tekst romana je strpljivo čekao na pogodan trenutak za objavljivanje ili, mogli bismo reći, na plodno tle na kome će seme književnog stvaralaštva Ulicke moći da proklija i tako pronađe svoje čitaoce. Roman je u kratkom roku preveden na sve veće evropske jezike, a 2022. godine, u izdanju izdavačke kuće „Arhipelag”, pojavio se i prevod na srpski, koji potpisuje Neda Nikolić Bobić.
Siže romana je jednostavan i za svoju temu crpi istinit događaj iz istorije Sovjetskog Saveza. Rudolf Ivanovič Majer, lekar koji se u zabačenom delu prostrane države bavi medicinskim istraživanjima, odlazi u Moskvu kako bi pred kolegijumom Narodnog komiteta zdravstvene zaštite izložio svoj rad na vakcini protiv kuge u njenim najrazličitijim varijantama. Na žalost doktora i svih lica koja su se tokom tih nekoliko sudbonosnih dana našla u njegovoj neposrednoj blizini, Majer prilikom svojih istraživanja slučajno postaje zaražen kugom. Ponovo su probuđene davno uspavane aveti iz košmarnog razdoblja srednjeg veka i serija događaja koja sledi pokazuje ponašanje sovjetskog državnog aparata u naporu da suzbije razbuktavanje epidemije. Ulicka na početku romana upoznaje čitaoca sa akterima drame koja se 1940. godine odigrala u sovjetskoj Rusiji, a koja je ostala malo poznata izvan granica njene zemlje. Dešavanja u vezi sa zarazom kuge kao da pružaju odgovor na pitanje kako bi jedan despotski režim reagovao na krizu sa potencijalno nesagledivim posledicama. Odgovor se nameće sam od sebe i događaji u romanu pokazuju kakvim su se sve represivnim merama sovjetske vlasti koristile u situaciji neposredne opasnosti po javno zdravlje. Nepoznate osobe u zaštitnim odelima se pojavljuju usred noći i odvode lica koja su u skorijem periodu imala kontakt sa Majerom, uvodi se karantin, traga se za svim mogućim prenosiocima zaraze, a informacije o širenju kuge se strogo kontrolišu kako bi se sprečilo izbijanje panike među građanima. Glomazna birokratska mašinerija se pokreće i radi punom parom, vrše se isleđivanja, sastavljaju se izveštaji, svaki činovnik raportira svom nadređenom, dok onom za stepenicu ispod u hijerarhiji naređuje da radi brže, bolje, efikasnije. Dramatični događaji oko širenja zaraze se odvijaju vrtoglavom brzinom, ali se isto tako brzo i završavaju. Vlasti uspešno rešavaju zdravstvenu krizu i preduzete mere sprečavaju katastrofu širokih razmera. Pandorina kutija, blago odškrinuta, biva zatvorena i zapečaćena do neke nove kataklizme.
Autorka se u pripovedanju pomenutih događaja odlučuje za minimalizam. Izraz je sveden, stil doteran, rečenice koncizne, a slike i likovi se poput kratkih filmskih kadrova brzo smenjuju i iščezavaju. Iako povest ima „i rep i glavu”, ceo pristup se može nazvati čehovljevskim. Kao i svaki literarni proizvod takve vrste, roman Zaista kuga, skroman po formi i sadržaju, onim nedorečenim govori podjednako koliko i onim napisanim. Nije nikakva slučajnost što autorka za temu uzima događaj koji je koincidirao sa početkom Drugog svetskog rata. Mada se ni na jednom mestu ne pominju ratna zbivanja, pojava crne smrti u Sovjetskom Savezu, kao glavni događaj koji Ulicka opisuje, odigrala se u isto vreme kada se Evropom širio požar rata. Kuga, osvajački pohodi, krvoproliće, smrt i pustoš – takva situacija je mnogim ljudima morala delovati kao dolazak novog mračnog srednjeg veka. Jedina razlika je bila u tome što su inkvizicione sudove zamenila montirana suđenja, progone jeretika zamenile su Staljinove čistke, verski fanatizam je ustupio mesto ideološkom, a umesto crkvi i Bogu pojedinac je bio prinuđen da se klanja sveprisutnoj državi i svemoćnom Vođi. U jednoj od najupečatljivijih scena u romanu, lekar koji se starao o pacijentu Majeru, i sâm zaražen kugom, osećajući blisko prisustvo smrti, piše oproštajno pismo upućeno – drugu Staljinu. U njemu zlosrećni lekar govori o svojim nastojanjima da zaustavi širenje zaraze i moli „oca nacije” da pomiluje njegovog brata, osvedočenog revolucionara, koji je nekoliko godina pre toga završio u nekom od zloglasnih sovjetskih kazamata.
I pored toga što se roman bavi ozbiljnom temom, u njemu se mogu pronaći primese gorkog humora. Prilikom izlaganja narodnog komesara o nastaloj situaciji, predstavnik vrhovne vlasti, umesto o dobrobiti stanovništva, prevashodno razmišlja o kažnjavanju vinovnika tragedije. Kada službena lica dođu po pukovnika Pavljuka kako bi izolovala potencijalno zaražene, vojnik biva ubeđen da je on sledeća žrtva u istrebljivanju stvarnih i izmišljenih neprijatelja sovjetske države, te ostavlja oproštajno pismo Staljinu i izvršava samoubistvo. Žurkin, još jedan boljševik koga odvode u cilju zauzdavanja zaraze, bez objašnjenja završava u karantinu. Ne znajući pravi razlog njegovog odvođenja, Žurkinova supruga odlazi policiji kako bi ga potkazala i tako dokazala svoju lojalnost partiji. Ponašanje i mentalitet likova u romanu odlično ilustruju tezu sociologa Aleksandra Zinovjeva da su decenije komunističke diktature oblikovale novog čoveka, Homo Sovieticusa, psihološki osakaćeno biće, rigidno u mišljenju, nesposobno za kritičko rezonovanje, slepo poslušno autoritetu.
Događaji koji su opisani u romanu Zaista kuga podsećaju na mračni srednji vek. Događaji tokom pandemije koronavirusa podsećaju na radnju romana Zaista kuga. Kao i zaraza kuge u Sovjetskom Savezu, pandemija se završila relativno brzo, mada sa daleko većim bilansom žrtava. Još jedna sličnost sa romanom jeste to što je u oba slučaja posle zdravstvene krize u Rusiji usledila nova kriza – stanje neposredne ratne opasnosti. Ubrzo nakon kratkotrajne zaraze kuge nacistička Nemačka izvršava napad na Sovjetski Savez. Na koncu pandemije koronavirusa izbija rat Rusije i Ukrajine. Iako sve ovo nije mogla biti autorkina namera, paralele između dva istorijska perioda deluju uočljivije usled slične sekvence događaja, a čitalac stiče jasnu predstavu da se pošasti poput bolesti, ratova, gladi i siromaštva najčešće javljaju istovremeno. Jahači apokalipse nikada ne dolaze sami, već u dobro poznatom kvartetu. Sada, kada je pandemija virulentnog virusa korona završena, a opasnost od novog pojavljivanja kuge neutralisana, ostaje pitanje kako rešiti problem rata u Ukrajini i sprečiti da strahoviti virus militarizma, koji još uvek zadržava razmere epidemije, zadobije oblik istinske pandemije. Smrtonosne zaraze dolaze i prolaze, jer medicina napreduje i bolesti se iskorenjuju, ali koja terapeutska sredstva primeniti za uspešno lečenje političke patologije, nacionalističke kratkovidosti, ideološkog delirijuma i ratne histerije? Čitanje briljantnog romana Ljudmile Ulicke Zaista kuga navodi na razmišljanje o takvim teškim pitanjima.
Autor: Marko Bala
Uži izbor na Konkursu za književni prikaz
Marko Bala rođen je u Vrbasu 21. 12. 1989. Osnovne i master studije sociologije završio je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Radio kao profesor sociologije i prevodilac za engleski jezik. Autor je radova objavljenih u stručnim časopisima “Sociologija”, “Antropologija”, “Kultura”, “Kritika” i “Godišnjak za sociologiju”. Živi u Vrbasu.
