Većina pisaca iz čak pedeset zemalja sveta, obuhvaćenih istraživanjem Američkog PEN centra, izjavila je da je duboko zabrinuta zbog stalnog nadzora i kontrole vlada njihovih zemalja, a mnogi su čak istakli da su izbegli, ili da će izbeći, kontroverzne ili subverzivne teme u svom stvaralaštvu, ili privatnoj komunikaciji, kako piše „Njujork tajms”. Ovo istraživanje sprovedeno je anonimno i elektronski, s jeseni prošle godine, kada su dobijena 772 odgovora od autora, kao i prevodilaca i urednika.
Rezultati istraživanja pokazuju da ljudi od pera misle da je sloboda govora pod velikom pretnjom širom sveta, podjednako u demokratskim i u nedemokratskim zemljama. Blizu 75 procenata ispitanika u zemljama koje se smatraju slobodnima, 84 procenta u delimično slobodnim državama, i 80 odsto pisaca zemalja koje nisu slobodne, rekli su da su vrlo ili delimično zabrinuti u vezi sa nadzorom koji nad autorima sprovode vlade njihovih zemalja.
Manji broj pisaca kazao je da izbegava ili da bi izbegao da govori na određene teme: njih 34 odsto iz demokratskih, takozvanih slobodnih država, 44 odsto stvaralaca iz delimično slobodnih zemalja, a 61 odsto pisaca iz nedemokratskih zemalja podržalo je autocenzuru.
U sličnim procentima, ispitanici u ovom istraživanju rekli su da ograničavaju svoje učešće na društvenim mrežama, takođe, zbog nadziranja.
Suzan Nosel, izvršna direktorka Američkog PEN-a, rekla je da ovi rezultati, uz one koji su dobijeni putem istraživanja iz 2013. godine o mišljenju samo američkih autora, pokazuju da masovni nadzor ugrožava slobodu govora i protok informacija širom sveta.
– Pisci su ti u čiju se slobodu izražavanja zadire na najgori način, a najviše uznemiruje činjenica da uočavamo isti obrazac kontrole u demokratskim, kao i u onim nedemokratskim, koje tradicionalno povezujemo sa neslobodom govora. Sam podatak da je tako veliki broj pisaca duboko zabrinut, do te mere da menja svoje postupanje, nešto je što ne bismo smeli da zanemarimo – objasnila je Suzan Nosel.
Pored toga, sajber napad na kompaniju „Soni”, opšta ugroženost privatnosti, kao i stalne debate o špijunskim programima američke Nacionalne agencije za bezbednost, koja nadzire podatke kompjutera širom sveta, doprinose konstantnom utisku kontrole.
Britanski pisac Hari Kunzru, član Engleskog PEN centra, koji trenutno živi u Njujorku, rekao je da zabrinjava i sam podatak da zvaničnici vlada sakupljaju podatke o ljudima, čak iako ih i ne zloupotrebljavaju.
– Stvaramo sistem koji će moći da koriste tiranske vlade budućnosti – dodao je Kunzru.
Masovno nadziranje tema je i popularnih romana, u žanru antiutopija. Tipičan primer je roman američkog pisca Dejva Egersa „Krug”, koji govori o ne tako dalekoj budućnosti, gde svet kontroliše ogromna korporacija, nalik na „Gugl”. Ova korporacija „guta” privatnost ljudi, koji na sve svesno pristaju, stvarajući svoje onlajn identitete.
Pomenuto istraživanje o kom piše „Njujork tajms” pokazalo je da je masovna kontrola, koju sprovodi američka vlada, ugrozila njen renome zaštitnika slobode govora u svetu. To pokazuje i 36 procenata ispitanika u demokratskim, i 32 odsto u manje slobodnim zemljama, koji su izjavili je da je sloboda izražavanja više ugrožena u Sjedinjenim Američkim Državama nego u njihovim otadžbinama.
Inače, poznato je da je najviše pisaca i novinara u zatvorima Turske i Kine, a pored ostalog, autori u okviru Međunarodnog PEN-a, stalno šalju saopštenja u kojima se zahteva njihovo oslobađanje.
Srpski PEN konstantno podržava sve apele posvećene slobodi govora, što je činio i tokom svoje duge istorije. Osnovan u februaru 1926. godine, sa idejom suprotstavljanja pisaca ratu, stavom o dostojanstvu pisane reči i odbrani ljudskih i građanskih prava. Kako je pisao akademik Predrag Palavestra, Srpski PEN prolazio je kroz različite odnose sa državom, od podrške u prvoj deceniji, kada je održan i kongres međunarodnog PEN-a u Dubrovniku 1933. godine, i kada je osuđeno nacističko spaljivanje knjiga, do prestanka rada tokom Drugog svetskog rata. Rad Srpskog PEN-a obnovljen je 1962. godine, aktivnošću Ive Andrića i Aleksandra Vuča, uz podršku predratnih članova. Godine 1994. Srpski PEN se finansijski odvojio od države, suprotstavljajući se na taj način politici Slobodana Miloševića.
Autor: M. Vulićević
Izvor: Politika.rs
