Vladimir Martinovski autor je prile Gradski jeleni. Priča je objavljena u zbirci Zoostorije u izdanju IK Begemot. Prevod na srpski: Sašo Ognenovski
Ostani kod kuće i čitaj!
(američki haibun)
1.
Za tri dana, na tri različita mesta, na rubovima grada Ajove, video sam čak tri jelena. Na prvog sam naleteo kad sam prelazio travnjak iza biblioteke, noseći ogromnu kesu sa knjigama.
Stao je mirno i pogledao me je pravo u oči. Čak je i sačekao da izvadim telefon da bi ga fotografirao. Zatim kao da me je pozdravio i produžio je svoj put. Iza njega su išle dve veverice.
2.
Drugog jelena sam video dok sam džogirao u parku sa ogromnim stablima ginko biloba i duplo većih kedrova. I on se nije uplašio mog trčanja, tj. posrtanja po puteljku sa sitnim kamenjem. Bio je navikao na trkače, zato što ovde od jutra do večeri svi trče. Ko za kondiciju, ko za poslom.
3.
Umoran od jučerašnjeg pokušaja za trčanjem, danas sam rešio da idem polako, ali duže. Prošao sam i zadnje kuće i barake. Kao što između kuće nema ograda, tako nema ni jasne međe između grada i gradskog groblja, pa polako ulazim u mermernu šumu.
Jelen na groblju.
Ne čita imena sa
Nadgrobnih ploča.
Pročitajte kasnije i >> Stefan Markovski: IPAK SMO SVETLOST
