Intervju: Viktor Radun Teon
Knjiga poezije „Putir” prof. dr Viktora Raduna Teona (1965), književnika, esejiste i prevodioca iz Novog Sada, objavljena je u izdanju kuća „Intelekta” i „VAU Ars”, Valjevo. Ovaj književnik povezuje filozofiju sa savremenom književnošću, po struci je ekonomista, a iz ljubavi je futurolog.
Vaša sedma po redu knjiga poezije objavljena je prošle godine, predstavljena je na promocijama u nekoliko gradova. Kako ste povezali poeziju i filozofiju?
Poezija i filozofija su od početka mog pojavljivanja kao pesnika utkane u svaku moju zbirku i svaku pesmu. U mom delu su poezija i filozofija nerazmrsivo povezane i čine dijalektičko jedinstvo. Ovo poetsko-filozofsko jedinstvo nazvao sam u jednoj pesmi „poezofija“ (zbirka Čudo Feniksa, 2013). U srži moje poetske vizije je traganje, što je i traganje za smislom, i traganje za Bogom, ali i traganje za onim što je najljudskija supstanca, koja nas sve povezuje. Ja stvaram poetske slike kroz koje se prepliću Logos, Eros i Gnosis.
Poezija jeste u jednom smislu filozofija, jer promišlja stvarnost i postavlja suštinska pitanja za čoveka i svet u kojem obitavamo. Ali poezija je poput reke, koja svuda stiže i sve osvaja, neprestano tekući. To je metafilozofija života koja kliče, vrišti i opeva stvarnost u svoj svojoj punoći. Poezija je i šira i dublja od filozofije, jer ona ne podleže ograničenjima logičkog uma, poput filozofije. Nasuprot filozofiji, poezija uvek izmiče razumu, zavlači se u neke misteriozne odaje s one strane uma i razmišljanja. Stoga poezija prevazilazi filozofiju na svaki način. Poezija nije ograničena formom, ona je u stanju da razori formu i stvori neke sasvim nove oblike izražavanja. Otuda je poezija izraz najdubljih čovekovih stanja, uslov i izvor slobode stvaranja.
Moja sedma knjiga poezije pod naslovom Putir, objavljena 2024. godine u izdanju dva izdavača: Intelekta, Valjevo i VAU Ars, Vršac, doživela je dve promocije u Novom Sadu, i po jednu u Beogradu i Vršcu. Ove godine će se ta turneja nastaviti. Ova zbirka stoji čvrsto na metafizičkom kursu kao i prethodnih šest, ali čini hrabar iskorak u odnosu na moje prethodne zbirke, noseći jedan drugačiji poetički mentalitet, koji karakterišu nova istraživačka usmerenja, svedenija forma i veći epistemološki naboj.
Šta je sve stalo u taj „Putir”, kako ste nazvali knjigu?
Putir ima ezoterijsko i sakralno značenje i naglašena je njegova uloga u ceremonijalne, obredne svrhe. Putir je posuda u koju se skuplja nektar duhovne prakse. Putir je pehar, ali pehar koji služi pričešćivanju (euharistiji). Stoga je u njemu tajna pričešća, odnosno tajna zahvalnosti. Putirom se u ceremoniji pričešća deli tajna predanosti Bogu, tajna čuvanja i tajna davanja i deljenja, i u tome je srž Ljubavi – Agape. To je sveti pehar, osvećena posuda u koju se izliva krv božija, krv Hristova. To je Sveti gral (graal). To je i simbol čuvanja duhovne tradicije, jer putir čuva svoj sadržaj. Putir simbolizuje element Vode, i to je primarni ženski element. Druga značenja putira su: strpljenje, pažnja, brižnost, ljubav, skromnost, čednost, razumevanje, održavanje, čuvanje, prenošenje. Sve su to atributi ženskog kosmičkog principa, čije je putir otelotvorenje. Putir je i simbol posvećenosti, predanosti Bogu. On simboliše i ljudsko telo, u koje se useljava božanska duša, pa i samog čoveka, u kojem je iskra Boga. Jer čovek je božanski, potekao od Boga. To je i um, u kojem se nalazi naše istinsko Ja tj. Sopstvo.
Kao što sam već rekao u prethodnom odgovoru, Putir je moja sedma knjiga poezije. Ona začinje jedan novi veliki ciklus pevanja, u odnosu na prethodni, koji je okončan sa mojom šestom zbirkom. Tih šest prethodnih zbirki zajedno čine jedinstvenu celinu. One su međusobno povezane i simbolički predstavljaju ciklus, odnosno veliki krug Vremena, koji se beskrajno ponavlja. Ovaj veliki ciklus ponavljanja i obnavljanja nazivam Auroboros. Prva knjiga tog ciklusa, Jaje Jednoroga, simboliše Boga ili princip Jednog. Knjige koje su izašle posle te knjige, redom: Vavilonski Vodopadi, Čudo Feniksa, Zmija oluje i Manifest kamena označavaju iskonske, kosmičke elemente od kojih je univerzum sačinjen: Vodu, Vatru, Vazduh i Zemlju, respektivno, čineći tako sveto četvorstvo – tetradu. Knjiga Krv i ruža označava jaz između čoveka i Boga, i ujedno simbolizuje misteriju prelaza od čoveka ka Bogu, što spada u misteriju duhovne transformacije. To je centralna tajna misticizma.
Dobar deo Putir je nastajao tokom godina pandemije, i ta globalna kriza u meni je probudila nova pitanja i postavila mi nove izazove. Otuda je Putir na neki način himna vraćanju ljudskosti, zapravo oda ljudskoj božanstvenosti. Glavna poruke moje knjige je da se treba vratiti svojoj božanstvenoj prirodi. Jer čovek je najviše čovek kada osvesti Boga u sebi i kada teži da izrazi svoju božansku prirodu. Mi smo zaboravili da osećamo, u najširem smislu reči. Zato je poruka knjige: Vraćanje u osećaj ili vraćanje osećaju. Zato je to i poziv ljudima da se sete onoga što su bili i što jesu, da se vrate svojoj božanstvenoj suštini. Ključno je da počnemo ponovo da osećamo i volimo svet oko sebe, druge ljude, sebe, sav život u svekolikom vrenju. Da probudimo razumevanje, ljubav, odanost i posvećenost, što su sve vitalni atributi putira. Da čuvamo istinsko, duhovno znanje, da ga prenosimo dalje, s pažnjom i brižljivo.
Bavite se pedagoškim radom i to u oblasti ekologije, ekonomije i menadžmenta. Kako spajate rad na fakultetu i pisanje lepe književnosti?
Radim kao profesor na Fakultetu savremenih umetnosti u Beogradu, gde držim predmete iz oblasti menadžmenta, upravljanja projektima i kreativne industrije. Ja sam počeo da pišem još u osnovnoj školi, i nastavio sam do danas. Pisanje je moje paralelno zanimanje, koje egzistira nezavisno od bilo koje moje druge preokupacije.
Iako je moje profesionalno usmerenje u oblasti ekonomije, ekologije, menadžmenta i marketinga, kao profesor, imam prostora i volje za konstantno učenje, istraživanje i pisanje, pa tako uspevam da zadovoljim svoju stvaralačku glad. S druge strane, profesorski posao podstiče kritički duh i širu sliku stvarnosti, pa mi to dopušta da se paralelno izražavam i u književnosti, kao i u drugim oblastima koje me interesuju (transhumanizam, budućnost čoveka i sveta, veštačka inteligencije, etika, itd.) a ujedno me i inspiriše, nudeći mi teme koje mogu da stvaralački oblikujem.
- Ratko Dangubić, pisac romana Srebrni medved: Nemački u još sto lekcija
- Divna Vuksanović: Filozofija i književnost dva odvojena dela moje ličnosti
Veštačka inteligencija i virtuelna realnost, Vaše su oblasti interesovanja. Kako Vi vidite transformaciju ekonomije, ljudskog društva i samog čoveka u budućnosti?
Budućnost postaje potpuna nepoznanica jer živimo u doba ekstremne turbulencije i neizvesnosti. Ako se hitno nešto ne preduzme na etičkom i legalnom ograničavanju 4IR1 tehnologija, posebno neobuzdanog razvoja VI2, stvari se vrlo lako mogu oteti kontroli. Moraju se doneti zakonski i etički okviri koji će ekspanziju VI i drugih tehnologija koliko-toliko usmeriti i obezbediti da naš budući tehnološki i društveni razvoj bude u korist ljudi i blagostanja, u korist društvene zajednice i prirodnog okruženja. Transhumanisti teže da stvore Superinteligenciju, koja će moći da preuzme sve zadatke i poslove od ljudi, i prema onima koji se zalažu za nju, moći će sve što može da obavi čovek i to višestruko brže, bolje i kvalitetnije. Šta to znači? Za nas ljude to će značiti poraz. Ljudi će se naći u nezavidnoj situaciji jer će te superinteligentne mašine preuzeti sve, pa i zadovoljstvo stvaranja. Naravno, ima i onih koji sa oduševljenjem pričaju o tome, koji žele da se to desi, da ne moramo ništa da radimo. Ali, ako mašine preuzmu sve, pa i one najkompleksnije poslove, koji zahtevaju duboko razmišljanje, mentalni rad, imaginaciju, šta će onda ostati nama, ljudima? Stvaranje Superinteligencije, prema transhumanističkom scenariju, biće ostvareno kada se veštačka inteligencija razvije do te mere da pređe sa sadašnjeg nivoa veštačke uske inteligencije na nivo veštačke opšte inteligencije. Razvoj posle tog nivoa prelazi u eksploziju i više ne može biti kontrolisan ni na koji način. Predati čitavo ljudsko društvo, države i narode, sa svim njihovim resursima, artefaktima, tehnologijom, infrastrukturom i institucijama, u ruke takve razularene VI ravno je ludosti.
Bavite se i futurologijom, što je označeno kao studije budućnosti. O čemu je reč?
Futurologija ili Studije budućnosti, kako se danas uglavnom naziva, predstavlja naučnu oblast izučavanja budućnosti čoveka, društva i okruženja. U sklopu studija budućnosti je i moje istraživanje transhumanizma. Danas istraživanje budućnosti nije više privilegija ili luksuz već nužnost. U doba turbulentne ekonomije i društva, misliti unapred ili strateško razmišljanje postaje uslov za opstanak i dalji rast i razvoj. Studije budućnosti nisu posebna nauka već interdisciplinarna naučna oblast, koja koristi teorijska i praktična dostignuća i metode mnogih nauka, kako prirodnih tako i društvenih, kako bi se predvidela ili prognozirala moguća opšta ekonomska i društvena klima u bližoj ili daljoj budućnosti. U tom pravcu, koriste se razne metode i tehnike, kao što su scenario metoda, analiza trendova, SWOT analiza, PEST analiza i drugi, kojima se analiziraju različiti faktori koji određuju ekonomske, tehnološke, kulturne i opšte društvene uslove rasta i razvoja društva u budućnosti.
Koliko veštačka inteligencija može da učestvuje u pisanju književnih dela? Koliko uopšte VI može da pomogne ljudima u bilo kakvom radu?
Veštačka inteligencija se svakako već uveliko koristi u pisanju. Postoji već značajna količina književnih dela koja su napisana uz pomoć i podršku VI, kako u inostranstvu tako i u Srbiji. Navedimo samo roman Rosa Godvina 1 Put, objavljen 2018. godine, koji je u celini napisala VI. Finska izdavačka kuća Basam Buks dosad je objavila dosta dela pisanih pomoću VI. I vest da je mlada japanska književnica, Rie Kudan, u januaru 2024. godine, primajući prestižnu književnu nagradu, izjavila da je prilikom pisanja svog romana koristila ChattGPT. Takvih primera je danas sve više. Ova sve veća uloga VI u pisanju i stvaranju književnih i umetničkih dela postavlja mnoštvo pitanja. Najznačanija su ona pitanja koja zadiru u oblast stvaralaštva i etike. Da li će uskoro stvaralačka sposobnost VI biti toliko bolja od ljudske da neće biti potrebe za ljudskim stvaralaštvom? Kako će društvo rešiti problem autorstva, jer ako čovek nije više autor dela već VI, kome tačno pripisati autorstvo i kako zaštiti autorsko pravo?
Što se tiče drugog dela Vašeg pitanja, postavlja se pitanje značenja „pomoći“ koju VI može da pruži. Do određenog nivoa, kada VI umesto ljudi radi neke dosadne, ponavljajuće, naporne aktivnosti, to je svakako velika pomoć. Ali, problem nastaje onda kada VI počne da zalazi u oblasti koje čovek smatra neprikosnoveno svojim i kojih ne želi da se odrekne. To su pre svega oblasti sticanja i prenošenja znanja, stvaralaštva, učenja, kulturnog uzdizanja i duhovnog razvoja. Preuzimanje sposobnosti stvaranja od ljudi nije dobro jer to znači lišiti čoveka radosti stvaranja. Stvaralaštvo je jedno od temeljnih sposobnosti ljudskog bića. Ako će VI postepeno, ali sve brže, preuzimati ova područja, šta će onda preostati ljudima? Ako VI potpuno preuzme sve intelektualne i stvaralačke poslove, to onda više neće biti pomoć. To će potpuno pasivizovati čoveka i učiniti ga jednim amorfnim, inertnim bićem, koje neće ni misliti, ni osećati ni stvarati jer će za sve to koristiti „pametnu“ tehnologiju.
Razgovarala: Slađana MILENKOVIĆ
