Akademska knjiga iz Novog Sada objavila je tri nova naslova, koja vam predlažemo za čitanje negde u hladu tokom predstojećih vrelih dana.
Karl-Markus Gaus: U muzeju odbačene budućnosti. Četiri putovanja
Prevod sa nemačkog: Emina Peruničić.
Karl-Markus Gaus se ponovo otisnuo na putovanje po istočnoj Evropi i Balkanu. U Moldaviji, najsiromašnijoj zemlji evropskog kontinenta, zarazio se „čežnjom za Moldavijom”, zavoleo je njene predele i ljude. U Bugarskoj je otkrio zemlju drugačiju od one iz koje nam neprestano stižu loše političke vesti, a u Zagrebu neobičnu igru sećanja i zaborava svojstvenu nacionalnoj kulturi Hrvatske. Konačno, u Vojvodini, koja je nеkada bila Evropa u malom, pošao je tragom svoje majke i nasleđa Podunavskih Švaba. Gaus reportažu, istoriju i autobiografiju znalački kombinuje u putopisnu prozu kakvu niko drugi ne ume da piše, poručuju iz Akademske knjige.
Karl-Markus Gaus (Karl-Markus Gauß, Salzburg, 1954), austrijski savremeni pisac, esejista i urednik. Živi u Salcburgu. Od 1991. Gaus je glavni urednik književnog časopisa Literatur und Kritik. Njegove knjige prevedene su na više stranih jezika i dobile su veliki broj nagrada, među kojima su: Nagrada „Šarl Vejon“ (Prix Charles Veillon), Austrijska umetnička nagrada za književnost (Österreichischer Kunstpreis für Literatur), Nagrada „Johan Hajnrih Merk“ (Johann-Heinrich-Merck-Preis), Nagrada „Žan Ameri“ (Jean-Améry-Preis) i Lajpciška književna nagrada za evropsko razumevanje (Leipziger Buchpreis zur Europäischen Verständigung). Karl-Markus Gaus primljen je 2006. godine za člana Nemačke akademije za jezik i poeziju.
Laslo Darvaši: Bog, domovina, porodica – novele
Prevod sa mađarskog: Arpad Vicko
Darvaši slika današnju mađarsku unutrašnjost, očeve sa retardiranim kćerkama, porodice s izgubljenom decom, napuštene starce, kafane, krčme, devastirane stanove. I protagonisti ovih priča su alkoholičari, neutešni, prestravljeni, nemoćni, bolesni ljudi. Nema u tim pričama mnogo sunca, mnogo radosti.
I usred najveće bede, pri opisu najbolnijih tragedija, Darvašijeve rečenice su lepe. U toj lepoti se krije njihova energija. Ove novele govore i o nama, o našim snovima i vrednostima kojima smo nekad hteli da ostanemo verni, pa su nas ipak prevarili.
Laslo Darvaši (Darvasi László, 1962), pripovedač, romansijer, dramski pisac, pesnik. Bio je urednik segedinskog časopisa Pompeji, a od 1998. stalni je saradnik budimpeštanskog književnog nedeljnika Élet és irodalom. Objavio je preko 30 knjiga (romana, novela, pesama). Jedan je od najprevođenijih savremenih mađarskih pisaca. Dobitnik je svih značajnih književnih nagrada u Mađarskoj. Prvi je dobitnik Međunarodne nagrade za književnost „Aleksandar Tišma“ 2019. godine. Član je Mađarske akademije umetnosti.
Erik Vijar: Rat siromašnih
Prevod sa francuskog: Melita Logo Milutinović
Godine 1524. sirotinja s juga Nemačke diže bunu. Buna se širi, ubrzo zahvata Švajcarsku i Alzas. U nastalom haosu izdvaja se jedna figura, figura mladog teologa koji se bori uz ustanike. On se zove Tomas Mincer. Njegov strašni život nalik je romanu. A to znači da je bio vredan življenja; dakle, vredan je da se ispriča.
„Tako biva s rasrđenima, jednog lepog dana izbiju iz glave narodâ kao što duhovi izlaze iz zidova.“
Erik Vijar (Eric Vuillard), francuski pisac, filmski scenarista i reditelj, rođen je u Lionu 1968. Živi u Francuskoj. Kao pisac, prvo priznanje dobio je 2010. Za epski roman Konkistadori. Za svako naredno objavljeno delo, među kojima se ističu Tuga zemlje: Priča o Bafalo Bilu Kodiju i 14. jul, dobijao je književne nagrade, da bi mu 2017. bila dodeljena ona najprestižnija, nagrada ,,Gonkur” za knjigu Dnevni red (Akademska knjiga, 2018).
