Vesna Goldsvorti dobitnica nagrada u Beogradu i Novom Sadu

Vesna Goldsvorti dobitnica je priznanja koja su dva žirija, u radu nezavisna jedan od drugog, dodelila ovoj književnici koja živi i stvara u Londonu.

Vesna Goldsvorti
Vesna Goldsvorti. Foto: Liz Seabrook

Ovogodišnja dobitnica LUNA Virino – Međunarodne nagrade za književno stvaralaštvo žena biće Vesna Goldsvorti, književnica rođena u Beogradu i svetski priznata spisateljica koja živi i stvara u Londonu. Zlatna prizma i Povelja o nagradi biće joj uručena 27. septembra na svečanosti koja će biti upriličena u Muzeju knjiga ADLIGAT, u Beogradu.

Zanimljivo je da su se dva žirija dve različite nagrade, u svom radu nezavisni jedan od drugog, odlučili da ovogodišnje priznanje ode istoj književnici. Naime, par dana nakon što bude primila LUNA Virino nagradu, Vesni Goldsvorti će u Novom Sadu biti uručena i nagrada „Milovan Vidaković“, još jedno prestižno međunarodno priznanje koje se dodeljuje u Srbiji.

Nagradu su aprila prošle godine ustanovili Modna kuća LUNA i Muzej knjiga ADLIGAT sa podrškom Udruženja književnika Srbije, a u slavu 60. jubilarnih Beogradskih međunarodnih susreta pisaca kojom prilikom je Vesni Goldsvorti uručena članska karta Počasnog člana UKS-a.

Ova će se nagrada koja i u samom nazivu nosi „ženu“ (virino, lat. – žena), dodeljivati književnicama koje svojim umetničkim rukopisom akcentuju duhovno stvaralaštvo i kulturne i naučne vrednosti, uz isticanje značaja multikulturalnosti i uz očuvanje i širenje duha tolerancije i različitosti. Prva, prošlogodišnja dobitnica bila je Tea Obreht, takođe rođena Beograđanka koja od svoje šeste godine živi i stvara u Americi. Tea Obreht je, inače, dobitnica Orindž (Orange) nagrade, najveće britanske nagrade za roman sa elementima fikcije koji potpisuje ženski autor.

Jednoglasnu odluku o laureatkinji je i ove godine doneo je žiri u sastavu: Viktor Lazić (osnivač i predsednik Muzeja knjiga ADLIGAT), Biljana Jovanović, (predsednica Modne kuće LUNA), Miloš Janković (predsednik Udruženja književnika Srbije) i književnice i članice Udruženja književnika Srbije – Prof. Aleksandra Mihajlović i Gordana Vlajić, saopštilo je Udruženje književnika Srbije.

Nagrada LUNA Virino se dodeljuje godišnje, svakog septembra ili oktobra, u zavisnosti od termina održavanja Beogradskih međunarodnih susreta pisaca i to na ceremoniji u Svečanoj sali Muzeja knjiga ADLIGAT, u prisustvu gostiju, kompetentne i šire javnosi, i novinara. I ove godine, nagradu će uručiti Biljana Jovanović, vlasnica i generalna direktorka Modne kompanije LUNA koja i na ovaj način potvrđuje svoje društvenoodgovorno poslovanje.

Ova nagrada svakako dodatno afirmiše ženski književni rukopis i snagu, odnosno pozitivan uticaj žena pisaca, – izjavila je Biljana Jovanović i dodala: – Prošlu godinu je Vlada Srbije proglasila Godinom ženskog preduzetništva, pa je otuda inicirana LUNA Virino nagrada kao podrška nastojanjima da se pospeši razvoj ženskog preduzetništva, pre svega ohrabrivanjem žena, tako da medijska afirmacija LUNA Virino nagrade istovremeno podržava i žensko pero i žensko preduzetništvo, kako na svesnom tako i na sugestivnom nivou, ujedno uklapajući se u „Lunin“ slogan – „Snaga ženstvenosti“.

Vesna Goldsvorti je rođena u Beogradu 1961. Godine, a na Odseku za jugoslovensku i opštu književnosti je diplomirala 1985, na Filološkom fakultetu u Beogradu. Tokom studija je pisala književnu kritiku i bila glavni urednik časopisa Znak.

U Londonu živi od svoje dvadeset i četvrte godine. Magistrirala je Modernu englesku književnost 1992, a doktorirala 1996. na Univerzitetu u Londonu, kao stipendista Britanske akademije. Pored ostalih profesionalnih uspeha, radila je u izdavaštvu kao urednik akademske izdavačke kuće Čadvik-Hili Ltd (Chadwyck-Healey Ltd) Edišns Alekto (Editions Alecto), bila je producent i voditelj na Bi-Bi-Si radiju, a redovni profesor engleske književnosti i kreativnog pisanje postala je 2000. godine. Predavač je po pozivu i na američkim univerzitetima Sent Lorenc u Njujorku i Baknel u Pensilvaniji.

Napisala je više knjiga različitih žanrova koje su prevedene na dvadeset svetskih jezika.
Njena književna studija Izmišljanje Ruritanije: Imperijalizam mašte obavezna je lektira na balkanističkim odsecima svetskih univerziteta, a prevedena je na bugarski, grčki, srpski i rumunski.
Autorka je i Černobiljskih jagoda, memoarske proze o odrastanju u Jugoslaviji koja je serijalizovana u londonskom Tajmsu, a 1990. godine je bila na bestseler-listama širom Evrope, doživevši četrnaest izdanja samo na nemačkom jeziku. Napisala je i knjigu poezije Solunski anđeo, romane  Gorski i Gospodin Ka itd.

Podelite sa prijateljima:
Share