Valentajnovi: Rođena pod srećnom zvezdom – recenzija

Valentajnovi

Holi Smejl je mlada autorka poznatog serijala Štreberka koji je postigao veliki uspeh, bio preveden na više od trideset jezika, i prodat u višemilionskom tiražu širom sveta. Romanom Valentajnovi – Rođena pod srećnom zvezdom, Holi Smejl započinje novi serijal o čuvenoj porodici Valentajn. Knjigu je na srpski u ediciji Čaj u pet objavila Izdavačka kuća Propolis Books u prevodu Aide Bajazet.

Valentajnovi prenose slavu sa kolena na koleno: od slavne prabake, preko bake, do majke i oca, sestara i brata – cela porodica glavne junakinje Houp uključena je u filmsku industriju i javni život Londonskog društva. Roman prati kratak period u životu petnaestogodišnje Houp čija je porodica slavna i bogata i koja odrasta u specifičnim okolnostima. Poigravajući se samim značenjem imena (Houp, od engleskog hope – nada) autorka nam nagoveštava da njena glavna junakinja negde gaji posebnu vrstu otklona od svega što je okružuje a čemu, paradoksalno, teži.

Motiv zvezde u romanu ima dvojako značenje. Za javnu ličnost velikog uticaja kažemo da je zvezda. S druge strane astrologija kojoj je posvećena glavna junakinja zasniva se na uticaju zvezda. A pitanje koje autroka romana postavlja jeste da li postoji sudbina i čime je ona unapred predodređena.

Houp je devojčica opsednuta astrologijom i uticajem zvezda, pa svoj život uređuje vođena natalnom kartom i horoskopskim predviđanjima. Ona je pod jakim uticajem i tabloidnog novinarstva, a prinuđena da živi usamljeničkim životom, nije u stanju da sagleda granicu između javnog i privatnog, realnog i imaginarnog.

Houp, odrasta u sterilnim uslovima, gaji iskrivljenu, sentimentalnu sliku sveta, ona živi prema motivima iz filmova koje su snimili njeni roditelji i lako se prepušta sanjarenju i maštanjima, koje će je dovesti u situaciju da postane svesna svoje usamljenosti i otuđenja.

A Houp je otuđena od roditelja i svojih sestara i brata. Ona svoju usamljenost pokušava da artikuliše komunikacijom sa izmišljenim prijateljima i potrebom da po svaku cenu nađe srodnu dušu. Iznad svega, prisutna je velika želja da se uklopi i bude prihvaćena. A podsvesno, ono čemu teži, jeste potraga za ličnom slobodom – koja je utoliko teža pošto je rodno uslovljena. Junakinja će morati da prođe kroz mnoga razočaranja kako bi otkrila da je važno da bude sebi lepa i da se bavi onim što ona sama želi.

Pročitajte i: Roman AKVAMARIN – distopijska priča o potrazi za slobodom

Houp će preživeti veliku životnu promenu i od naivne devojčice koja sebe stavlja u poziciju inferiornosti naspram drugih, naći način kako da izrazi svoju individualnost. Ona živi u iščekivanju svog 16. rođendana kada će moći da se pridruži svojim starijim sestrama koje koriste svoje poreklo kako bi bile slavne. A šta je slava i šta ona donosi? Moć, bogatstvo, ali i zavist, netrpeljivost i iskrivljenu sliku sveta.

U tom smislu, izraz “rođena pod srećnom zvezdom” možemo tumačiti i kao predodređenost da se nađe sopstveni put, nezavisan od očekivanja okoline. Houp na kraju otkriva da slava, moć i bogatstvo ne moraju da budu preduslov za život ispunjen smislom. Ona, za razliku od svoje depresivne majke, plahovitih sestara i dominantne bake koja voli da kontroliše sva dešavanja u porodici – nalazi sebe u drugačijem svetu.

Na površini, ovo je priča o prvoj ljubavi i tome na šta smo sve spremni kako bismo sačuvali naivnu sliku idealizovane ljubavi od neminovnog kraha. Glavna junakinja je bukvalno prešla pola sveta kako bi bila ponovo sa onim u koga je mislila da se zaljubila. Stereotipi i pogrešne pretpostavke uobličene nametnutom vizijom ljubavi iz filmova, dovode junakinju do zaključka da svet nije idealizovana slika koja joj je nametnuta. Ona čak postaje svesna da je sve što je činila zarad ljubavi, činila zato što je osećala ogromnu prazninu i usamljenost.

Valentajnovi, Houp i Dama od Šalota

Ilustracija: Artur Hjuz, Dama od Šalota, 1873.

Čitava radnja romana usmerena je upravo na otkrivanju sveta kakav jeste. U tom smislu, značajan deo romana protkan je reminiscencijama na pesmu Alfreda Tenisona Dama od Šalota iz XIX veka čija tema je inspirisala mnoge umetnike.

Houp na času sa nastavnikom Gilbertom zapaža sliku na zidu biblioteke na kojoj je prikazana žena koja leži u čamcu – što je scena iz navedene pesme. Junakinja Tenisonove pesme je Elejn. Ona je bila zaljubljena u viteza Lanselota, ali joj on nije uzvratio ljubav jer je voleo Ginervu, ženu kralja Artura. Elejn su zatvorili u visoku kulu i bila je osuđena na to da gleda svet samo u odrazu ogledala, i da veze ono što vidi. Kada je jednom prilikom Lanselot prošao pored kule u kojoj je bila Elejn, ona se okrenula da ga vidi i ogledalo se razbilo. Dama od Šalota je krenula čamcem put Kamelota, i umrla ne stigavši do cilja. Ogledalo u pesmi je samo odraz slike sveta. Gledajući odraz u ogledalu, lejdi Šalota ne vidi suštinu, niti svet kakav jeste. Razbivši ogledalo, nestao je Elejnin svet iluzija.

Houp poput Elejn, percepciju stvarnosti gradi na iluziji, s tim da je ogledalo iz pesme zamenio film. Odrastajući na filmovima i iluziji o stvarnosti, ona ne uočava stvarnost samu. Njeno ogledalo moralo je da se razbije kako bi uočila realan svet. U takvom svetu, Houp postaje samostalna, shvata da stvari nisu onakve kakvim su joj se činile, i odlučuje da se bavi poslom u kome je samo 11% žena.

Knjiga se završava oproštajem od zamišljenih prijatelja. Ponovo gledajući sliku Lejdi Elejn, Houp njoj, tj. sebi, poručuje da joj nije potreban vitez da bi bila srećna, poručuje joj da je oduvek bila lepa, da će se i ona probuditi i iskočiti iz svog čamca koji je sputava da uvidi kako je stvarni život mnogo lepši nego što je mislila.

Valentajnovi

U narativnoj strukturi prisutna su dva aspekta: glavni tok prati dešavanja i pustolovine glavne junakinje, a paralelno je data i fragmentarna radnja sa zamišljenog snimanja filma u glavi glavne junakinje i astrološka predviđanja od kojih Houp veruje da zavisi realni život. Radnja se odigrava u dva grada: Londonu i Los Anđelesu. U centru dešavanja su dva lika: Houp i Džejmi oko kojih se plete ljubavna priča.

Zbog roditelja koji se razvode, brata i sestara kojima je bilo potrebno tri dana da shvate da Houp nije u kući, zbog dečka koji je idealizovana prazna slika ljubavi – Houp se suočava sa raznim razočaranjima. I upravo ta razočaranja dovode je do krajnjeg cilja a to je spoznaja sebe. Sa nestankom idealizacije i sa razotkrivanjem pravog sveta, iz narativne strukture romana nestaju i scene zamišljenog filma koji se odvijao u glavi glavne junakinje. Na putu spoznaje Houp otkriva da želi da impresionira na prvom mestu sebe – ona želi sebe da vidi u pravom svetlu i to simbolički uspeva u trenutku kada se popne na čuveni holivudski vidikovac.

Ova, na prvi pogled obimna knjiga stilski i sadržajno prilagođena je mladima i deci, lako se čita, i obiluje elementima savremene kulture koju će milenijalci savršeno razumeti. Na momente knjiga je opterećena elementima filmskog jezika, aluzijama na potrošački svet i astrološkim tumačenjima koje nalazimo u uvodnim redovima skoro svakog poglavlja. S druge strane, čitljivosti doprinosi jezički humor na kome autorka insistira kada stavlja junakinju u situacije u kojima upotrebljava pogrešne izraze.

Zatvorena i usamljena u svom svetu Houp je izbegla brige sa kojima se suočavaju njeni vršnjaci, ali je i dovedena u situaciju da na teži način otkrije pravu istinu, i na svom primeru sazna da svet iluzija koliko god bio lep predstavlja samo iskrivljenu sliku sveta.

Autorka: Branislava Ilić

Share