Leto, godišnji odmori, plaže, i tu negde, ispod suncobrana, pored torbe i ponešto za čitanje. „Ljubić”, časopis, triler, klasičan roman. Šta se i koliko čita u letnjim mesecima, istraživala je Politika u tekstu Trileri za predah.
Odgovor do koga su novinari došli možda je malo, kako kažu, iznenađujući. Na osnovu podataka iz biblioteka nema razlike između jula i avgusta i bilo kog drugog meseca u godini.
– Jedina je razlika što u toku letnjih meseci opada pozajmljivanje stručne literature jer i studenti i zaposleni koji je najčešće traže su na godišnjem odmoru ili na raspustu. Čitaoci se vraćaju i klasičnim delima. Knjige se ne menjaju, ali se sa protokom vremena menjaju naš pogled i doživljaj tih dela. Čarobni breg se ne čita na isti način u dvadesetim ili u četrdesetim, tako da je zanimljivo pratiti te promene kod sebe – kaže Bojan Kundačina, načelnik pozajmnog odeljenja Biblioteke grada Beograda koja ima 150.000 članova.
Uprkos sve većoj ponudi lake literature i dalje su Andrić i Markes čitaniji pisci. Ljude koji sa bave knjigama, međutim, zabrinjava sve više naslova iz nenaučne, neargumentovane literature i to iz svih naučnih oblasti, a možda ponajviše iz oblasti istorije. Popularne su i sve knjige koje se bave različitim teorijama zavere.
– Kod nas je ubedljivo najpopularnija ruska književnost, dok književnost drugih naroda ne poznajemo i ne priznajemo dovoljno. S druge strane, sve više se objavljuju knjige azijskih autora, a latinoamerički pisci su već duže vreme prisutni – ističe naš sagovornik.
Za čitanost jednog dela ponekad je zaslužan i samo marketing, nekada nagrada ili aktuelnost teme. Po rečima Sare Ivković Marković, šefa Odeljenja marketinga ove biblioteke, nagrada je – bilo da je Nobelova, NIN-ova ili neka treća – važan razlog zašto je neki pisac postao čitan.
Kod nas je najpoznatija NIN-ova nagrada i njeni dobitnici uvek mogu računati na velike tiraže. Kao ilustraciju navedimo primer Dragana Velikića koji je na listama čitanosti bio u vrhu po dve godine sa oba romana – Ruski prozor i Islednik za koje je dobio NIN-ovu nagradu. I smrt pisca može biti razlog za naglo interesovanje čitalaca, što se dogodilo sa delima Svetlane Velmar Janković. Na čitanost danas utiču i televizijske serije ako su inspirisane romanima, bilo da su to Ćosićevi Koreni, Ranjeni orao i druge ekranizacije Mir-Jam, ili Igra prestola, Hari Poter.
Pogledajte: Biblioteke i knjižare na otvorenom
Ono što Politikini sagovornici ističu kao kuriozitet je da je među srpskom publikom sve omiljeniji žanr triler. Jedan od najčitanijih trenutno je Ju Nesbe, norveški pisac i muzičar, autor uglavnom krimi-trilera koji su prevedeni na više od 40 jezika i prodati u više od 23 miliona primeraka. Ne treba zaboraviti ni „staru gardu” – Agatu Kristi, La Karea, pa i Stivena Kinga…
Psiholog među koricama
Leto se smatra idealnim dobom za „duhovnu” obnovu i samopomoć kroz naslove popularne psihologija, jer mnogi misle da će baš uz pomoć ovakve literature vratiti samopouzdanje nakon traumatične poslovne godine. Znalci ističu da je ova vrsta štiva uvek aktuelna jer nudi laka i brza rešenja, a zanimljivo je da se u ovoj oblasti manje pažnje posvećuje autorima, a više tematici. Danas je popularan Irvin Jalom i njegova dela Ležanje na kauču i Kad je Niče plakao, kao i Robin Šarma Budni u pet i vaš je čitav svet, ranije je bio mnogo čitan hit ovog autora Kaluđer koji je prodao svoj ferari.
Psiholozi ističu da ovoj literaturi treba prići opušteno i bez velikih očekivanja, ali ona može da utiče i pozitivno na čitaoce ako im približi svet duševnog i psihičkog.
Prema podacima Biblioteke grada Beograda lista najčitanijih knjiga izgleda ovako:
1. Moja baka Vam se izvinjava – Bakman Frederik
2. Sapijens – Harari Juval Noa
3. Zabluda Svetog Sebastijana – Vladimir Tabašević
4. Homo deus – Harari Juval Noa
5. Priča o onima koji dolaze i onima koji ostaju – Elena Ferante
6. Solunska 28 – Dr Nele Karajlić
7. Deca Volge – Janina Guzelj
8. Beogradski trio – Goran Marković
9. Aleksandar od Jugoslavije – Vuk Drašković
10. Neispričane priče – Ranko Grlić
Svuda u svetu, pa i kod nas, trend je da srednjoškolci sve manje čitaju. Na šest studenata dolazi jedan srednjoškolac. U najčešćem broju slučajeva čitaju lektiru, sve manje u toku raspusta, već isključivo u toku školske godine. Pored lektire zastupljena je epska fantastika.
Za najstarije čitaoce, preko 65 godina, članarine su besplatne. Stariji čitaoci najviše čitaju romane i tu su podjednako zastupljeni svi žanrovi. Od stručne literature najviše se čitaju knjige iz istorije.
Šta biste vi lično preporučili čitaocima, pitali smo Bojana Kundačinu, a on nam je poslao sledeći spisak:
– Ajzakson – Leonardo da Vinči
– Ljosa – Raj na drugom ćošku
– Tajson, Straus, Got – Dobrodošli u svemir
– Harari – Sapijens
– Vasko Popa – Pesme
Literatura za nju i njega
Rezultati jednog istraživanja pokazali su da se literarni ukusi muškaraca i žena veoma razlikuju.
Žene ranije sazrevaju i još kao mlade čitaju klasične knjige, a u poznijim godinama prelaze na lakše teme. Dok se zaljubljuju čitaju Dostojevskog, u srednjim godinama plaču uz Hoseinija i Murakamija, a u zlatnim godinama gutaju „ljubiće”.
Muškarci imaju obrnut čitalački ritam: kao mladi čitaju „treš” romane poput jeftine fantastike, krimića, u zrelim godinama popularnu psihologiju, a kad posede ne ispuštaju iz ruku istorijske romane, nacionalne i druge klasike. Pa tako i ovog leta…
Izvor: Politika, 08.09.2019.
Autor: Dragoljub Stevanović