U ovogodišnjem izboru nedeljnika NIN za roman godine, od 166 prijavljena romana kritičari su odabrali tri koja su se našla u najužem izboru. To su: “Sabo je stao” – Oto Horvat, izdavač Kulturni centar Novog Sada, “Kuća sećanja i zaborava” – Filip David, Laguna, Beograd i “Životinjsko carstvo” – David Albahari, Čarobna knjiga, Beograd.
Žiri u sastavu Vladislava Gordić Petković (predsednica), Mića Vujičić, Jasmina Vrbavac, Mihajlo Pantić i Božo Koprivica će konačnu odluku doneti na sastanku u ponedeljak, 19. januara kada će u prostorijama kompanije “Ringier Axel Springer” i biti saopšteno ime dobitnika nagrade, prenose mediji.
Prema mišljenju Vladislave Gordić Petković, tema odrastanja je najvidnije obeležila 2014. Ona je ocenila da se “u okvirima dežurnih tema rata, smrti, ljubavi i vlasti postavljaju pitanja o vrednostima i prioritetima, češće eksplicitno, ređe sa žudnjom da se iskušaju norme i forme. Junaštvo i (e)migracija tematizuju se i dalje u kontekstu ličnih sudbina… Sve spisateljske generacije priklanjaju se figuri ispovedanja…”
Mihajlo Pantić naveo je da je “relativno lako izdvojiti deset-petnaest fikcija za koje se može reći da su manje ili više vredna umetnost”. Svoju kritiku Pantić je usmerio više prema izdavačkim kućama nego prema autorima, skrećući pažnju na činjenicu “da je urednički posao spao na najniže grane, i da ga, uz časne izuzetke, više nema. On je suvišan, jer će svaka napisana knjiga biti objavljena”.
Sa njim se slaže i Božo Koprivica koji kaže da je današnjica “vreme uglavnom divljih, samozvanih izdavača tako da se izbrisala granica između diletanata i pravih pisaca” i dodaje da se u ovogodišnjoj konkurenciji pojavilo “nekoliko knjiga koje će sigurno ostati u modernoj srpskoj književnosti”.
Prema mišljenju Jasmine Vrbavac, autori pribegavaju atraktivnim temama – “od Prvog svetskog rata do sportova svemogućih. Od ljubavnih do zavičajnih. Od autobiografija do biografija poznatih. Poetičke odlike – za većinu potpuno nevažne”. Citirajući Bernharda i Siorana, Vrbavac ističe da se velika literatura piše samo iz strasti i žara koji ništa ne gasi, te da bi se “ukidanjem lagodnog puta do pisanja i objavljivanja romana smanjio broj onih koji posežu za tastaturom i jasnije bi se izdvojili oni najbolji”.
Mića Vujičić ocenio je da “istorijski roman, u kome se dogadjaji iz bliže ili dalje povesti uzimaju kao podloga na kojoj će se zamrsiti ljudske sudbine, posebno privlači romanopisce”, upozoravajući da ne mora svaka reakcija na događaj iz prošlosti nužno biti i istorijski roman.
* * *
U ovogodišnjem užem izboru za NIN-ovu nagradu, u koji ulaze knjige koje bi možda vredelo pročitati iz prošlogodišnje produkcije, našlo se 11 romana: Oto Horvat “Sabo je stao” (Kulturni centar Novog Sada), Nikola Malović “Jedro Nade” (Laguna), Slavoljub Stanković “Prvaci sveta” (Geopoetika), Ivan Tokin “Najnormalniji čovek na svetu” (Samizdat B92), Milovan Marčetić “Knjiga o Beuku” (Čigoja štampa), Mileta Prodanović “Vitiligo” (Arhipelag), Tanja Stupar Trifunović “Satovi u majčinoj sobi” (Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Istočno Sarajevo), David Albahari “Životinjsko carstvo” (Čarobna knjiga, Beograd), Vukašin Štreker “Zabrana upotrebe vatre i vode” (Književna radionica Rašić, Beograd), Laslo Blašković “Razbrajalica” (Arhipelag) i Filip David “Kuća sećanja i zaborava” (Laguna).
I ove godine pred proglašenje dobitnika najuticajnije književne nagrade u Republici Srbiji, književni kritičari koji učestvuju u odabiru najboljeg romana izričiti su u oceni da hiperprodukcija ne vodi nužno i kvalitetu. Stiče se i utisak da najveću krivicu za takav položaj romana i književnosti uopšte, na prvom mestu snose izdavači i njihova politika tržišta, pri čemu se ne obraća pažnja na estetičku, poetičku, ili etičku, vrednost romana, već se tekst smatra proizvodom.
Izvor: Nedeljnik NIN, broj 3341, 8. januar 2015.
Pročitajte i: Šest decenija NIN-ove nagrade
