Nova izdanja Izdavačke kuće Dereta donose čitaocima romane Fetiš nulo Tomislava Longinovića, Ostaci sveta Igora Marojevića, kao i knjigu Planinarenje sa Ničeom, priču o dva filozofska putovanja predelima u kojima je Fridrih Niče našao inspiraciju za svoje delo Tako je govorio Zaratustra.
Fetiš nulo naziv je romana Tomislava Longinovića čiji centralni lik, Petar Plugojević, profesor istorije na Koledžu „Luter“ u Dekori (Ajova), dobija poziv od tajanstvenog Anonimnog fonda da održi predavanje u Vašingtonu. Međutim, ispostavlja se da je poziv za predavanje samo varka, a da iza Anonimnog fonda stoji kriminalna organizacija koja posredstvom tajne internet mreže posluje sa izuzetno bogatom klijentelom. Ovi klijenti su zainteresovani za sve vrste seksualnih perverzija, uključujući i nasilnu promenu pola, kojoj profesor Plugojević biva podvrgnut na kraju romana. Transformacija njegovog tela alegorijski se povezuje s raspadom Jugoslavije na više narativnih nivoa u romanu koji obuhvata vremenski period od dvadeset i četiri sata.
Roman je napisan minimalističkim, „nultim“ stilom, oponašanjem jezika vizuelnih medija, a naracija se razvija kao surfovanje po internetu u potrazi za što uzbudljivijim materijalom. Namera autora romana jeste da čitaoce dovede u poziciju identifikacije s okom kamere u službi kriminalno-pornografske bande koja otima profesora Plugojevića, kako bi i sami bili implicirani kao nemi posmatrači u aktuelnom univerzumu marketinga i potrošačke civilizacije u kojoj živimo…
Planinarenje s Ničeom Džona Kanga je priča o dva filozofska putovanja istom maršrutom: jedno na koje je krenuo Džon Kag, povučeni i tihi mladić, i sedamnaest godina kasnije, sasvim drugačiji Džon Kag, zreli porodični čovek, koji u drastično izmenjenim okolnostima osvaja vrhove švajcarskih Alpa iznad Sils Marije, tamo gde je Fridrih Niče, u meditativnim šetnjama, svojevremeno našao inspiraciju za svoje najznačajnije delo Tako je govorio Zaratustra.
Oba ta putovanja poduzeta su u potrazi za suštinom Ničeove filozofije, ali su zaključci do kojih je došao dijametralno različiti, posebno oni koji se tiču istinske ljudske prirode. Štaviše, Kag ne tumači samo Ničeovu filozofiju već I koliko su nam danas, u XXI veku, bliska Ničeova životna iskustva i gde bi bilo njegovo mesto u savremenom društvu da je kojim slučajem naš savremenik. Da li bi njegova psihička nestabilnost danas možda bila pojačana ili bi se manje primećivala? Bilo da je Kag planinario sam ili sa svojom porodicom, Niče je na tom putu uvek bio s njim, učeći ga da čak i pogrešni koraci na najopasnijim putevima mogu biti korisni. U pitanju je stalni proces duhovnog uspinjanja u kome svako od nas može da nauči kako da postane ono što jeste.
Planinarenje sa Ničeom na srpski je preveo Boris Todorović, a knjiga je proglašena za knjigu godine po izboru NPR-a.
Ostaci sveta je nova knjiga Igora Marojevića. Priča o stradanjima XX veka i procesu isceljenja, ljubavi i prijateljstvu. Urednik Derete, Zoran Bognar za ovaj roman kaže:
Tragična sudbina čoveka od Španskog građanskog rata, preko Jasenovca, pa do NATO bombardovanja krajem devedesetih godina prošlog veka, odvija se na velikim platnima čovekove tolerancije, opstanka, bola… Mogućnost, uopšteno govoreći, da se sve to predstavi u prvom romanu o Jasenovcu kao dominantnoj temi, jeste veliki pokušaj da se ujedno prikažu i sva stradanja dvadesetog veka. Igor Marojević u svom nesumnjivo najboljem dosadašnjem delu o „veku logora“, kako se i naziva dvadeseto stoleće, piše hladnim tonom, čija melodija, uprkos svem užasu, pronalazi vatru koja tinja i baca plamen sećanja na one ljude i njihove sudbine koji sve više tonu u zaborav pred nekim drugim ratovima, nekim drugim krvavim stradanjima. U takvom miljeu, Ivanka Novčić, jedna od protagonistkinja ovog romana, svojim čudnovatim erosom uspostavlja balans, ili, bolje rečeno, prelaz između tame i svetlosti, nudeći nadu u spasenje nevinog, ili bar drukčiji pogled na ono što je preostalo u Ostacima sveta…
