Engleski književnik Toni Parsons, autor svetskih bestselera, gostovao je na Sajmu knjiga u Beogradu gde je u okviru programa „Atlas opisan nebom” predstavio svoj novi roman „Ubistvo za prezauzete”.
Potekao iz siromašne porodice iz Ist Enda u Londonu, radio je prvobitno u fabrici za proizvodnju džina, dok ubrzo nije postao muzički novinar i pratio eksploziju panka i novog talasa. Tokom sedamdesetih bio je muzički kritičar u NME, jednom od najuticajnijih muzičkih listova u Britaniji. Njegovi intervjui s grupama kao što su The Clash, Sex Pistols, Blondie, Talking Heads i Ramones načinili su ga kultnom figurom među mladima Engleske. Parsons je dobijao nagrade za svoj novinarski rad u listovima GQ i Elle tokom osamdesetih. Devedesetih je postao jedan od najpoznatijih televizijskih komentatora u emisiji BBC-ja Late Review. Ubrajaju ga među najpoznatije pisce u Engleskoj, autor je serijala romana o detektivu Maksu Vulfu i drugih veoma čitanih naslova. Njegov novi roman imao je svetsku premijeru na Sajmu knjiga u Beogradu, dok će u Velikoj Britaniji biti objavljen u januaru 2025. godine.
Bilo je u planu da se roman „Ubistvo za prezauzete” pojavi u avgustu, ali sam osetio da knjiga nije spremna, pa je njen izlazak pomeren. Pošto je moj srpski izdavač Laguna ipak odlučio da se roman pojavi ove jeseni, složio sam se sa tim, kao i moj britanski izdavač “Pingvin” (Penguin), jer im se dopala ideja da daju svetsku premijeru Srbiji – rekao je Toni Parsons tokom zvaničnog programa na promociji svoje knjige.
Kada smo prošli put razgovarali, bili ste takođe gost Sajma knjiga u Beogradu. Tada ste boravili, ne samo u Beogradu nego i u Sremu, bili ste u Sremskim Karlovcima i u još nekim mestima. Često ističete da ste u našoj zemlji bili prvi put još pre pola veka. Kako Vam se dopada boravak ovde u Srbiji?
Od moje prve posete Srbiji prošlo je 50 godina, tada je to bila druga zemlja, naravno. Putovanje kroz tadašnju Jugoslaviju bilo je divno. Naročito je Beograd ostavio poseban utisak na mene, osetio sam povezanost, kao ni sa jednim drugim gradom na svetu. Dolazio sam više puta na ovaj sajam, uvek se lepo osećam, čitaoci su divni, organizatori, veoma lepa atmosfera. Svojevremeno sam posetio Srem, da, to je moj omiljeni region Srbije, najbliži mom srcu. Sreo sam divnu decu, studente u Sremu, što me učinilo optimističnim u pogledu budućnosti Srbije. Zaista divna deca.
Vaš prvi roman koji se našao na listama najprodavanijih u svetu je „Čovek i dečak”. U našoj zemlji je, takođe, bio veliki hit.
Napisao sam taj roman nakon što sam se razveo od prve žene i nakon što mi je dodeljeno starateljstvo nad našim, tada četvorogodišnjim sinom. Tu sam pisao ne samo o tome, nego i o svom ocu. Moj otac je bio bivši marinac, dobio je Orden za izuzetnu službu tokom Drugog svetskog rata, što je drugo po važnosti odlikovanje u britanskoj vojsci. Ta dva odnosa – sa sinom koga sam sam podizao i sa pokojnim ocem koga sam obožavao – čine okosnicu i srž mog prvog romana. Kako ste rekli, doživeo je ogroman uspeh u Engleskoj i samo za prva dva meseca prodat je u tiražu od 750.000 primeraka.
Prvi put ste bili ovde na sajmu kad je predstavljen Vaš roman „Novi početak” u kojem govorite o ljubavi, životu i odnosima među ljudima. Književni kritičari to štivo ocenjuju kao zabavno i ozbiljno istovremeno, ali uvek nežno i iskreno. Knjiga govori o presađivanju ljudskih organa, ali i o još nečemu.
Reč je o policajcu koji je veoma staromodan otac, disciplinovan i strog, ima problema sa srcem, doživljava srčani udar, a zatim mu presađuju srce devetnaestogodišnjaka, što ga čini ponovo mladim i on se ponaša drugačije, želi da bude prijatelj sa svojom decom itd. Umesto da bude cinik, on želi da promeni svet, hoće da nosi uske farmerke i bude ponovo mlad i onda shvata da mu nedostaje njegov stari život. U stvari knjiga je o tome kako čovek živi svoj život i kakve veze ima sa svojom decom i sa svojom ženom i samim sobom.
Koji savet možete dati muškarcima kao što je on?
Ne dajem savete baš mnogo, mislim da je zaključak knjige da treba da prigrlimo svet oko sebe i aspekte života, čitav ciklus života, ne treba da se plašimo da ostarimo, to treba da vidimo kao normalan sled egzistencije i ljudskog postojanja uopšte. Ne treba da budemo nostalgični kad je reč o mladosti, niti da pokušavamo da je zadržimo, ima mnogo stvari koje ne valjaju u mladosti, recimo nemamo novca, nemamo ni posao, ne radimo, često smo usamljenli tražeći osobu koju bismo zavoleli. Stvari se često poprave kad odrastemo, tako da ne savetujem nikoga, ali poruka “Novog početka” je da moramo da naučimo da prihvatimo život.
- Roman DUHOVI Džona Banvila u izdanju Partizanske knjige
- Kad smo bili siročad: Išiguro u izdanju Derete
Vaš novi roman „Ubistvo za prezauzete” sedmi je nastavak serijala o detektivu Maksu Vulfu. O čemu je reč u novom delu ovog trilera?
Priču u novom romanu bazirao sam na istinitom događaju. Ema Mun izlazi iz zatvora nakon odslužene kazne od 16 godina zbog oružane pljačke. Tada su izgubila život dva čoveka, a mnogo više ih se obogatilo. Ona nije nikog odala, svoje saučesnike u pljački, a nije ni ubicu. Vreme je da naplati stare dugove. To je triler, dešavju se ubistva, naravno nju je nekad uhapsio Maks Vulf, samohrani oteac tinejdžerke. On je neustašiv, nepopustljiv i dalje možete da pročitate šta se dešava. Od kad je izašao prvi roman o Maksu, prošlo je deset godina, priča je očigledno i dalje zanimljiva čitaocima, ali sad sam se okrenuo štivu o mom psu, koji je nedavno uginuo, i pišem o njemu, videćemo kuda će me to odvesti.
Šta biste rekli kojem žanru pripadaju Vaše knjige van serijala o detektivu?
Kad je reč o žanru, kritičari ga različito nazivaju, ali mislim da nijedan izraz koji sam do sada čuo, u potpunosti ne odgovara, to je delo o porodici, o muškarcima i ženama. Moju publiku čine i muškarci i žene, podjednako čitaju moje knjige i jedni i drugi, tako da bi to bila porodična literature, mislim da je upravo zato ljudi vole i čitaju u tako velikom broju jer svi imamo porodice. Nisam siguran da se uklapa u samo jedan žanr, ovo je moj jedinstveni žanr.
Vi ste jedan od najčitanijih pisaca u svetu ali i u Srbiji. Šta mislite zašto?
Mislim da su moje priče, priče koje odgovaraju ljudima u Srbiji jer je ovde porodični život veoma jak, možda jači nego u mojoj zemlji, Engleskoj odakle dolazim. To je najvažnije za sve moje knjige i to je jedan od razloga zašto su prevedene u 40 zemalja, do sad. Mislim da u mnogim mojim delima Srbi mogu da se prepoznaju: opisujem odnose između muškaraca i žena, očeva i sinova. U svakom slučaju, moje priče su univerzalne.
Mislim da su Vaše priče, jednostavne ljudske priče. Da li sam u pravu?
Da, jeste, veoma su jednostavne i trudim se da takve i ostanu. Često su o mom životu. Pokušao sam da nađem tačku gde mogu da se povežem sa ostalim delom čovečanstva.
Razgovarala: dr Slađana Milenković
