Autor priče Zapis je poznati makedonski pisac Tomislav Osmanli. Prevod: Zoran Ž. Paunović. Ova priča je objavljena u knjizi Zbir-ka-prica (elegije i groteste) koju možete naručiti na sajtu IK Prometej iz Novog Sada.
Ostani kod kuće i čitaj!
Sve slabije vidim izbliza, zbog godina.
Stavljam naočare da bih napisao koji red, više iz navike nego iz starog zanosa sa kojim sam nekada mislio da se osvaja taj, kažu stvarni deo sveta.
Ti znaš, kad sednem da pišem volim da popijem kafu. Donosiš je ćutke, da me ne bi uznemirila. Naginješ se i ostavljaš je bešumno pored mene, a ja onda pokrećem pogled ka tebi, i kroz stakla naočara izbliza te pogledam. Gledaš pažljivo u šoljicu, a ne u moj tekst, da ne bi oskrnavila ispovest koju polažem na monitor. I u tih trenutak-dva kad si tu, hitro bacam pogled na tebe.
Tvoje lice nosi tako mnogo pečata.
Od čega, draga?
A ti kao ne znaš: od iskušenja, od neizvesnosti, od bolova …
Neke smo zajedno prošli, pa ih prepoznajem, skoro da mogu da ih pročitam, poput priča o zajedničkim doživljajima koji su se eto, ispisali na tvojoj koži. Neke znaš samo ti. Na čelu prepoznajem, zapisane su ti uzdržane brige koje nisi htela da podeliš sa mnom, da me ne bi opteretila, pa si ih podigla tamo visoko, da otežaju na vrhu tvoga lica. Vidim podočnjake ispod tvojih bistrih očiju, koje su mnogo toga videle i koje su uvek gledale pravo u zenicu, pogledom čistim i jasnim, koji mnogi nisu mogli da izdrže, pa su ostajali nemi, odlazili su bez reči zahvalnosti, ili se svetili tiho, uzvraćali ne gledajući, ne pamteći, ne ceneći.
Opuštena je tvoja koža na vratu, oko glatkog grla što je nekad pozivalo na poljupce, a sad na još nežnija milovanja, tvoja koža, omekšala od godina, ali čista i prosvetljena. Koža žene i svetice. Koža žene koja nikada u sebi nije krila grešnicu. Koža one koja me je volela i koja me voli. Koža koju ću uvek milovati i voleti. I sve to čitam na tvom licu, u samo jednom, jedinom trenu. Samo jednim pogledom kojim sam te takao kroz stakla mojih naočara sve veće dioptrije; oko moje, ljubavi moja, smislu moj, čežnjo moja, moja večna ljubavnice.
Sve slabije vidim izbliza, stvarno, zbog godina. Snažnije pišem, ali bez starog zanosa. Pa šta? Jače osećam, strahujem, ljubim i brodim kroz vremena. I kad mi se ovako približiš tiho, čitam sebe u zapisima tvoje kože. Jače živim sa tobom.