TOMA PIKETI o globalnoj krizi izazvanoj Covidom-19

Toma Piketi

Toma Piketi, jedan od najangažovanijih svetskih ekonomista, autor knjige Kapital u XXI veku, napisao je tekst povodom globalne ekonomske krize izazvane pandemijom Covida-19. Tekst će objaviti njegovi izdavači na više od 40 jezika. Ekskluzivno pravo objavljivanja teksta na srpskom jeziku dobila je izdavačka kuća Akademska knjiga iz Novog Sada.

U svom tekstu Toma Piketi upozorava: „U ovoj fazi, apsolutno je hitno sagledati razmere aktuelne krize i učiniti sve kako bi se izbeglo najgore, odnosno opšti pomor.“

Njegova predviđanja za okončanje epidemije u siromašnim državama nisu optimistična. Navodi za primer Indiju: „Sprovođenje izolacije u krhkim ekonomskim sistemima moglo bi se ispostaviti kao potpuno neadekvatno. Budući da ne postoji socijalna pomoć, najsiromašniji će vrlo brzo morati prekinuti izolaciju u potrazi za poslom, što će izazvati nov talas širenja zaraze. U Indiji se izolacija prevashodno svodila na to da se iz grada proteraju migranti i seosko stanovništvo, što je dovelo do nasilja i masovnih seoba, uz opasnost od intenzivnijeg širenja virusa. Da bi se izbegao pomor, potrebna nam je socijalna država, a ne država-zatvor.“

Piketi najveću zamerku upućuje bogatim državama: „Aktuelni režim slobodnog kretanja kapitala, uspostavljen u periodu 1980–1990. pod uticajem bogatih zemalja (naročito Evrope), defakto podstiče izbegavanje plaćanja poreza milijardera i multinacionalnih kompanija iz čitavog sveta. On sprečava krhke poreske uprave siromašnih zemalja da uspostave pravično i legitimno oporezivanje, što, ukratko rečeno, ozbiljno ugrožava temelje države.“

Pročitajte i: David Grosman: Svi smo jedno zarazno ljudsko tkivo

Promišljanja Piketija uvek su u službi socijalne zaštite najugroženijih slojeva stanovništva na globalnom nivou:

„Ova kriza može biti povod za razmišljanje o minimalnom dotiranju zdravstvenog i obrazovnog sistema za sve stanovnike sveta, koje bi se finansiralo na osnovu univerzalnog prava svih zemalja i koje bi se zasnivalo na delu poreskih prihoda što se ubiraju od najprosperitetnijih ekonomskih aktera: velikih kompanija, domaćinstava s visokim dohotkom i nasledstva (na primer onih s dohotkom 10 puta višim od svetskog proseka, odnosno od 1% najbogatijih ljudi na svetu).

Integralni tekst možete pročitati na >> sajtu Akademske knjige

Share