Tom Gejts je dečak. Ide u peti razred i piše dnevnik kako bi sebe izrazio. Ne podnosi svoju sestru Diliju, voli da crta i jede karamel vafle. Zaljubljen je u školsku drugaricu koja je pametnija od njega. Ima svoj rok bend – Zombi psi. Derek mu je najbolji drug, a najviše prezire Markusa. Mašta o uspehu u školi, ali lako gubi pažnju na časovima i kada su u pitanju neurađeni domaći zadaci, majstor je za iznalaženje izgovora. Ima netipične roditelje kojih se ponekad stidi, jer nisu kao svi drugi roditelji. Nastavnike ne razume. Tom lako upada u nevolje, i sve oko njega je urnebesno.
Ovo bi mogao biti sažetak knjige Moj savršeni svet – Tom Gejts koju je pre dve godine objavila Laguna. Ako tražite knjigu zbog koje će deca zavoleti čitanje, Toma Gejtsa svakako treba staviti na spisak, jer ga deca obožavaju, a i odraslima će pomoći da shvate šta je to što odgovara malim čitaocima.
Knjigu Moj savrešni svet – Tom Gejts je napisala i ilustrovala Liz Pišon, a na srpski je preveo Zoran Penevski. Prvo, originalno izdanje je objavljeno 2011. u Velikoj Britaniji. Za ovaj ilustrovani roman autorka je nagrađena nekoliko puta, a najveće priznanje je nagrada Roald Dal za 2011. Moj savršeni svet je preveden na oko 40 jezika.
Knjiga o avanturama dečaka Toma je dobila 11 nastavaka, a na srpski su u izdanju Lagune objavljeni još drugi deo Izvanredni izgovori (i druge dobre stvari) i treći nastavak, objavljen ove godine Sve je ekstra (manje – više).
Izdavač predlaže knjigu čitaocima od 10 do 12 godina. Međutim, dobro će je razumeti i nešto mlađi drugari, a može biti zanimljiva i odraslima. Ono po čemu se razlikuje od većine dečjih knjiga jeste što se autorka obraća deci iz dečje perspektive, bez skrivenih namera. Na stranicama knjige koja je dizajnirana tako da je klinci gutaju nema nekih uvijenih poruka i sve se dešava kao na bioskopskom platnu. Zanimljivu, deci prijemčivu priču prate ilustracije koje značajno olakšavaju čitanje. Jer knjiga je napisana za decu, ona je tu da malim čitaocima omogući lakši prolazak kroz priču. Zato i jeste omiljena među mlađom populacijom. Mali čitaoci su željni da čuju reč svojih vršnjaka, što Tom Gejts jeste: deca vole da čitaju njima bliske priče.
I to je ono što ovaj ilustrovani roman izdvaja iz mora drugih knjiga namenjenih istom uzrastu. Da bi se navikli na čitanje i naučili da čitaju, deci mora biti zanimljivo ono što im se nudi kroz priču. A u pričama o Tomu, mnoga deca mogu da se pronađu, čime je proces identifikacije olakšan, a samim tim je i čitanje lakše i zanimljivije. Iako bi se na prvi pogled odraslima učinilo da ovo nije prava književnost, zašto bismo branili najmlađima da pročitaju nešto u čemu će uživati, i kroz šta će zavoleti čitanje? Tomov lik je čak koncipiran tako da poželimo da on bude uzor drugoj deci, s obzirom na svoju kreativnu prirodu. On je pronicljivi posmatrač okoline, mali kreativac koji voli da crta i svira, svestan vrlo dobro svega što ga okružuje, svih pravila i propisa koje uporno krši jer ima potrebu da na taj način izrazi svoju slobodu. U knjizi se jasno zna šta se sme i šta se ne sme, i toga je Tom svestan, kao što su svesni i svi mali čitaoci ovog romana. U tom smislu, prisutan je i vaspitno-didaktički momenat koji je uvijen u lako čitljivu priču i živopisni dizajn. Iz perspektive odraslog čitaoca, ostaje ipak trag zapitanosti da li je svet kakav nam predstavlja dnevnik ovog dečaka stvarno takav, odnosno, da li je u redu pustiti decu da se identifikuju sa nečim što je ipak samo fikcija…
Pročitajte i >> KATARINA BEZBRIGA – ilustrovani roman francuskog nobelovca Patrika Modijana
Tomov doživljaj sveta projektovan je kroz netipične likove iz njegove najuže okoline. Sve o čemu piše u svom dnevniku, projekcija je samo njegovog doživljaja. Njegovi roditelji su nesnađeni i neorganizovani, oni se ne ponašaju u skladu sa svojim godinama, što Tomu smeta i često ih se stidi. Oni ne poznaju druge roditelje iz Tomovog razreda, brukaju ga na koncertu i planiraju kampovanje koje polazi naopako. Iako su nezgrapni, previše opušteni i na svoju ruku, Tom ih voli. I baba i deda su drugačiji od drugih baba i deda. Pogotovo baka koja ima urnebesne kulinarske kombinacije kojima voli da obraduje Toma i svoju porodicu…
Iako se u medijima često predstavlja kao knjiga namenjena dečacima, u njoj podjednako uživaju i devojčice. Pri tome, knjiga ni na koji način ne implicira nijedan rodno zasnovani stereotip. Smisao knjige se ne bi uopšte promenio kada bi se umesto Toma, u ulozi glavnog junaka/junakinje našla neka devojčica.
Luckaste ilustracije, duhoviti dečji dijalozi, prekrasni fontovi koji prate knjigu, zabavno i veselo štivo – uticali su na to da samo u Velikoj Britaniji knjiga bude prodata u više od milion primeraka. I kod nas je ova knjiga zainteresovala kako najmlađe, tako i njihove roditelje.
“Ja sam definitivno Tom”, kaže Liz Pišon, i dodaje da su njene knjige nastale kao rezultat iskustva i posmatranja. Zanimljivo je i da su se izdavačima toliko dopale originalne vežbanke za prvu priču Toma Gejtsa, da su iskoristili rukopis Liz Pišon kao osnovu za novi font koji se koristi u izdavaštvu – Pichon Font.
Branislava Ilić
Korisni linkovi:
Welcome to the world of Tom Gates
Intervju sa Liz Pišon
