Tanja Milenković je profesor srpske književnosti i jezika sa komparatistikom. Piše književne kritike, eseje, prikaze, reportaže, priče. Crta portrete, pejzaže, mrtvu prirodu različitim slikarskim tehnikama. Autorka je bloga posvećenog književnosti i umetnosti Šagane.
Tražio me je kljun od patke dug nekoliko hiljada kilometara, zamalo da me dodirne, ali je otišao u suprotnom pravcu. Skrenula sam u park, i pogledala sam naviše, tu su bila samo dva konja. Bili su beli sa tufnicama, kao dalmatinci. Jedan me je podigao da mogu da vidim ceo grad i udolinu reke. Poljubila sam ga kad me je spustio i krenula sam dalje. Moram da žurim, jer kad padne mrak nađe me bela vila koja se spušta na celo naselje. Kad me stigne govori da se džaba trudim i da je bolje da sam umrla. Našla me je ispred naselja, kod žičane ograde. Počela je da mi se uvlači u grlo i stomak. Ne vidim je, ali znam da je u meni zato što me zaboli stomak kao da me nož ubode, a glo me steže i pulsira, pa moram da se borim za vazduh. U blizini čujem zveckanje metala, dva vuka uporno su skakali na ogradu. Hteli su da je preskoče, ali nisu nikako mogli.
Ispred zgrade, baš kod dečijeg igrališta, ležali su zagrljeni srna i jelen. Srnu su upucali, umire pored jelena. Mnogo ljudi ih posmatraju i čude se. Na vestima kažu da će njihovo lane biti glupo, tako je mama interpretirala, da nije važno što su ubili srnu, nego što će lane biti glupo. Zašla sam u neku šumu, i opet sam videla isti prizor, samo malo drugačiji. Srna i jelen su zarobljeni u ogromnoj futroli ili u telefonskoj govornici u Zoo vrtu. Životinje počinju da me teraju, sikću i reže na mene. Gde god da se okrenem naiđem na zid ili na istu stazu, kao se udvajaju. Kod kamenog zida su me životinje opkolile, ne daju mi da se pomerim. Gledam molećivo, ali nikog nije briga, neće da mi pomogne. Neki mi se čak i smeju i zadirukju me. Pulsira mi život u stomaku, kao kad hoće golub da izleti iz zatvorenog prozora. Otvorila su se vrata sa vanjske strane, izašla sam, i sa mnom su izašle životinje. Umiljavale su se ženi napolju, nisu me više dirale. Žena je rekla da je trebalo da se čuvam, jer je mogla sova da me nađe. A ja sam dodala da bi mi iskopala oči da me je našla.
