Već trideset godina debitantski roman Done Tart Tajna istorija permanentno intrigira ne samo čitaoce već i profesionalne tumače književnosti. Da li je užasna tajna koju naslućujemo još na prvim stranicama ono što fokusira naraciju ili čitalačku pažnju, ili je tajna na nekom drugom mestu, možda upravo tamo gde mislimo da je nema?
Radnja romana prati grupu mladih studenata na elitnom koledžu u Novoj Engleskoj, okupljenih pod patronatom ekscentričnog profesora klasičnih nauka na seminaru iz antičke književnosti. Skoro svi koje glavni junak Ričard susreće čudni su i patološki izopačeni na svoj način: elitisti, narkomani, narcisi, glupaci… I on je, svakako, daleko od savršenstva, možda je samo za nijansu saosećajniji. Autorkino briljantno nijansiranje karaktera čini da ipak i prema ovim čudnim bićima osećamo neobičnu sklonost.
Opisujući njihovu okrutnu obmanu izazvanu akademskim fascinacijama i ličnom patologijom, Dona Tart zapravo elaborira suštinska pitanja života. Jer Tajna istorija je triler, roman o odrastanju, antička tragedija… a Dona Tart rodonačelnica ili prava predstavnica „mračnog akademskog žanra“, formulacije koju književni kritičari sve češće upotrebljavaju, pogotovo u kontekstu ovog romana.
Mnogo je puteva koji vode do skrivenih tajni ove knjige, a još više onih koji vode iz njih, u sfere u kojima se čitalac susreće sa sobom i u kojima treba da sebi prizna da je istovremeno i posmatrač i saučesnik.
Knjigu Tajna istorija je sa engleskog preveo Lazar Macura, a objavila Izdavačka kuća Dereta.
Dona Tart američka književnica, stekla je priznanje kritike i čitalaca za svoje romane, koji su prevedeni na četrdeset jezika. Njen prvi roman, Tajna istorija, objavljen je 1992. Godine 2003. dobila je Nagradu „V. H. Smit“ za svoj roman Mali prijatelj, koji je bio nominovan i za Nagradu „Orindž“ za fikciju. Njen poslednji roman, Češljugar (Dereta, 2020), osvojio je Pulicerovu nagradu i Karnegijevu medalju za fikciju.