Poezija: književno delo u stihovima. Ali: poezija ne mora da bude čvrsto organizovan način izražavanja – ona je slobodna da diše i živi kako pesnik hoće.
Ona je subjektivna – u mislima i osećanjima. Nju čitamo, i u nju učitavamo – sebe.
Za nju je potrebno vreme. Ona nam kaže da zastanemo.
Poezija se igra zvukom i smislom, a glasovi i slogovi reči podjednako su važni kao i same reči.
Reči u poeziji, pored toga što nešto znače, one i zvuče i izgledaju – one postoje kao biće. Imaju svoju boju, zvuk i miris.
Poezija upućuje čitaoca na asocijacije izvan svakodnevnog jezika. U pesmi je važan raspored reči, ritam, zvučenje i značenje. Ona nam šalje signale kako da pokušamo da odgonetnemo svet, a uobičajene stvari, događaji i misli dobijaju nove asocijativne okvire.
Iako sažeta, ona nije jednostavna. Potrebni preduslovi za čitanje poezije: sposobnost, obrazovanje, osetljivost za lirski izraz, poznavanje tradicije unutar koje je pesma napisana, poznavanje jezika i književnog izraza. Danas, kada je ova vrsta umetnosti marginalizovana u svim segmentima kulture, potrebni su i volja, strpljenje i upornost.
Da li je tačno da se danas poezija ne čita, da je zatvorena i elitistička kategorija, neka svako sam prosudi i prizna sebi kada je poslednji put čitao stihove…
* * *
Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO) je 1999. godine 21. mart proglasila Svetskim danom poezije. Cilj koji se želi postići obeležavanjem ovog dana je promocija čitanja i pisanja, objavljivanja i proučavanja poezije u jezičkim zajednicama širom sveta. Namera je bila i da se oda priznanje nacionalnim, regionalnim i internacionalnim poetskim pokretima.
U inicijativi da se proglasi Svetski dan poezije, UNESKO je prepoznao način da se izrazi jedinstvo u kreativnosti ljudskog uma. Poezija nam otkriva da pojedinci svuda u svetu dele ista pitanja, misli i osećanja.
Jedan od glavnih ciljeva obeležavanja ovog dana je da se podrži jezička različitost kroz pesnički izraz. Ovim se takođe želi ohrabriti uspostavljanje dijaloga između poezije i drugih umetnosti (slikarstvo, muzika, pozorište, ples), kao i povratak usmenoj tradiciji recitala i promocija proučavanja poezije. Isto tako ovim se pruža podrška malim nezavisnim izdavačima, kakvi najčešće i objavljuju knjige poezije.
I, možda, najvažnije od svega, jeste skretanje pažnje medijima da prestanu predstavljati poeziju kao zastareo vid umetnosti, već da počnu da je promovišu kao jedan od mogućih načina da društvo u celini povrati i potvrdi svoj identitet.
Sinhro.rs / B. Ilić
