Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO) je 1999. godine 21. mart proglasila Svetskim danom poezije. Cilj koji se želi postići je promocija čitanja i pisanja, objavljivanja i proučavanja poezije. Namera je bila i da se oda priznanje nacionalnim, regionalnim i internacionalnim poetskim pokretima.
Povodom Svetskog dana poezije, na nekoliko mesta u Srbiji najavljeni su događaji kojima će se obeležiti ovaj dan.
Kulturni centar Beograda organizovao je trodnevni program kojim će pesnikinje i pesnici, organizovani u grupe ili samostalno, odgovarati na pitanje “Šta može pesma”. Autorka koncepta koji je u središtu ove godine je Dragana Mladenović, koja je u razgovoru za Danas objasnila svoje viđenje savremene srpske i regionalne poezije.
Ona je pozvala da u Kulturnom centru Beograda o pitanjima savremene angažovane i eksperimentalne poezije razgovaraju: rusko-letonska poetska grupa Orbita, Amir Talić, Roland Orčik, Tanja Stupar Trifunović, Darko Cvijetić, Pesničenje, Treći trg, Argh!, Poezin, Ivan Pravdić & Alice in Wonderband, kao i mnogi drugi pesnici i pesnikinje.
Kako je najavljeno, predstojeća manifestacija će imati pet segmenata, a deo programa će se preseliti u Kulturni centar Novog Sada. Osnovna pitanja o kojima će se razgovarati su:
– Šta može kritički evokativna pesma? >> pesnici će pokušati da odgovore na pitanja kao što su: koja je tradicija društveno-kritičkog, angažovanog pevanja na jeziku na kome govorimo i da li je ona skrajnuta i zašto? Koje su opasnosti u suočavanju drugih sa zločinom počinjenim u njihovo ime? Da li pevanje iz ugla zla znači i njegovu demistifikaciju? Kada su ironija i satira lekovite, a kada otrovne? Da li je moguće jezičko oslobađanje od dominantne nacionalističke ideološke matrice? Da li je recept za to saosećajnost, empatija, duhovitost, iskrenost, jednostavnost, situacija kada strašan dokument postaje poezija jer je sila njegovog društvenog potiskivanja ogromna? Koja vrsta kreativnosti je potrebna da bi se pevalo o užasima počinjenim u naše ime? Da li postoji neangažovana, čista poezija? Da li je svaka dobra pesma subverzivna na neki način?
– Šta može eksperimentalna pesma? >> podrazumeva odgovore na pitanja šta može (eksperimentalna/ inovativna/ spoken word/ predstavljačka/ multimedijalna…) pesma? U njemu će učestvovati pesnici koji deluju u različitim, mahom alternativnim poetskim krugovima. Pokazalo se da programi poput Pesničenja, Poezina, ARGH-a i festivala „Trgni se! Poezija!” kod nas, ali i srpsko-mađarski projekat „Šinobus fest” i multimedijalni nastupi grupe pesnika „Orbita” iz Letonije, privlače veliku pažnju ljubitelja poezije. Tokom diskusije biće postavljena pitanja da li takav vid pesništva doprinosi širenju poetskog polja, da li ono na pravi način utiče na promociju i popularizaciju pesništva i koji su dometi eksperimentalne i multimedijalne pesme.
– Šta može “Šta može pesma”? >> reč će dobiti građani i pesnici da odgovore na temu
– Deset minuta oči u oči >> Ovaj segment podrazumeva neposredan kontak posetilaca manifestacije sa pesnicima za „kafanskim“ stolom. Evocirajući urbani mit o pesnicima boemima, odnosno romantičarski mit o sveprisutnosti i društvenoj moći poezije, naspram aktuelnog verovanja da poezija u savremenom društvu nema nikakvu ulogu, ovaj program bi trebalo da bude neka vrsta dekontrukcije oba mita. Naime, za stolovima u klubu Ventil, u isto vreme, sedeće domaćini-pesnici, a publika će se za svakim od njih smenjivati na deset minuta. Tokom tog vremena, autori će čitati poeziju, a potom razgovarati s publikom-sagovornicima.
– Slow Show FM >> Grupa Orbita iz Rige! Poetska meditacija za radio i klavir! Intuitivno putovanje kroz radio talase i poeziju! Čitanje poezije biće praćeno klavirskim improvizacijama, dok, u pozadini, publika sluša uličnu buku i zvuke, ranije snimljene u različitim gradovima i emitovane na radiju, uz korišćenje kućnih radio aparata na sceni. Kombinacija pripremljenih ambijentalnih zvukova i spontanih „upliva“ grada i radija stvaraju pitomu, domaću atmosferu pogodnu za kontempliranje uz poeziju.
Kompletan program i satnicu manifestacije “Šta može pesma?” naći ćete na stranici Kulturnog centra Beograda.
Takođe u Beogradu, Svetski dan poezije obeležava i Zadužbina “Dositeja Obradovića” koja u Narodnom pozorištu, na sceni “Raša Plaović”, organizuje “Pesničko podne”, program kojim će se obeležiti jubileji troje velikih imena srpske lirike: Petra Petrovića Njegoša, Miloša Crnjanskog i Desanke Maksimović.
Društvo književnika Vojvodine (DKV) će šesti put obeležiti Svetski dan poezije, organizovanjem četiri manifestacije u Novom Sadu na kojima će biti čitani stihovi savremenih pesnika i onih koji su u prošlosti stvarali na ovim prostorima, najavljuje Radio – televizija Vojvodine.
Na platou ispred prostorija DKV deset pesnika će čitati svoje novije pesme a u školama “Milan Petrović” i “Kosta Trifković” će članovi tog društva učenicima čitati poeziju na srpskom, mađarskom, slovačkom, rumunskom i rusinskom jeziku.
U Gradskoj biblioteci će biti priređeno poetsko veče posvećeno preminulim pesnicima iz Novog Sada i Vojvodine, koji su svojim delom obeležili drugu polovinu 20. veka.
Izbor iz poezije 25 pesnika pod naslovom “Tečni glagoli i vlažne metafore”, koji je sačinio Jovan Zivlak, biće prilika za podsećanje na značaj autora ove sredine i na nespornu snagu poezije koju su stvarali.
Glumci Emil Kurcinak i Dragan Stojmenović čitaće stihove Vojislava Despotova, Branka Andrića, Miroslava Antića, Karolja Ača, Lasla Gala, Mihalja Babinke, Petru Krdua, Duška Trifunovića, Joana Flore i drugih.
A kako se u vašem gradu obeležava ovaj dan?
SINHRO.rs
