Svetlana Aleksijevič, prošlogodišnja dobitnica Nobelove nagrade za književnost pre nekoliko dana je u razgovoru u njujorškoj biblioteci istakla da je gotovo sigurna da su traume iz detinjstva bile pokretačka snaga za njeno pisanje.
U razgovoru sa novinarkom i autorkom Mašom Gesen, Aleksijevič je pričala o lepoti svojih autorskih formi, opasnosti demonizacije Putina, smrtnosti i umetnosti, prenosi Nedeljnik.rs.
Kako je istakla, ona uvek ostaje svesna takozvane mračne strane umetnosti, jer uvek postoji opasnost od estetizacije patnje.
„Umetnost se uvek nekako svede na njuškanje i slušanje“, kaže Svetlana, osvrćući se na jednu priču Lava Tolstoja.
Prema priči, kad je Tolstoj radio svoje istraživanje za „Smrt Ivana Iljiča“, on bi odlazio u domove poznanika i ostajao tamo dosta dugo, čekajući i gledajući kako ljudi umiru. U jednom trenutku, jedan stariji čovek ga je isterao rečima: „Gubi se, ti zlotvore. Ovo je moj lični posao i uradiću ga sam! “
„Ali zbog jednog takvog postupka, ova genijalna priča je napisana“, zaključila je nobelovka. “Mislim da ne bi trebalo da se zavaravamo da je umetnost posebno moralna stvar”.
