Stefan Đorđević rođen je 1991. godine u Prištini. Živi u Kruševcu. Apsolvent je istorije na filozofskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici. Objavio je knjige pesama: Iznad i ispod granice i Ka ogledalima. Njegove pesme su objavljivane u mnogim časopisima poezije kako u Srbiji tako i u regionu. Nagrađivan za poeziju. Jedan je od osnivača časopisa “Reč Kruševac”, koji se bavi promovisanjem mladih umetnika u Rasinskom regionu.
Kamen
Kad naiđeš na kamen,
ne bacaj ga uzalud
‒ možda ti postane drag.
Prosipao sam bisere,
topio zlato.
Ostali su mi lanci,
kada sam
prestao biti pas,
ni njih nisam bacio.
Sačuvao sam ih,
da bih mogao sebe da okujem
za isti onaj kamen
koji mi je vremenom
postao drag.
Molitva
Polako diši.
Večeras je pun mesec.
Izgovaram neizrecivo!
Izgovaram tvoje ime uz molitvu.
koja ostaje kao sećanje na ritual
zbog kojeg sam
svima bio čudan.
Polako diši,
još traje san!
Voda
Žubor vode…
Žalosna vrba razume moje ćutanje.
Sve što ja zaboravim,
voda pamti.
Dan u prirodi…
Sav bes i muka,
satkani đavoljim likom
pušteni su nizvodno,
noseći bol kroz raskoši
divlje prirode
i praveći vir,
koji sam izbegavao.
Ostavljajući tragove tog izleta
zanavek,
znajući da voda pamti,
ako je zahvatim.
Pročitajte i: POD DLANOM TVOJIM – poezija inspirisana tangom
Možda
Možda se nekad pojavi,
među molitvama,
možda je dozove moje ćutanje.
Kad nada požuti
kao jesenje lišće,
možda je donese vetar,
pravo niotkud,
preda mnom se pojavi,
ozari svetlošću
bledo, iznemoglo lice
i odleti u nebesa
pretvarajući se
u moju zvezdu vodilju.
Možda…
