Proslavljeni rukopis iz srednjeg veka, koji je inspirisao čuveni zamak Volta Diznija, ali ga javnost i naučnici nisu videli više od 40 godina, biće izložen u Francuskoj ovog leta.
Nezvanični naziv glasi „Mona Liza rukopisa“, a zvanični „Tres Riches Heures“ (Veoma bogati časovi). U pitanju je detaljno ukrašen molitvenik iz 15. veka, koji lepo dokumentuje srednjovekovne molitve, praznike i rituale, navodi Gardijan.
Ovaj izuzetno krhki spis naučnici i javnost nisu videli od osamdesetih godina XX veka, ali od 7. juna do 5. oktobra delo će biti dostupno za gledanje u Muzeju Konde u dvorcu Šantiji.
Svake dve nedelje, stranice će se okretati.
„To je najbolji sačuvani rukopis 15. veka, spomenik književne umetnosti međunarodne gotike. Zaista, ova knjiga je prosto zapanjujuća. Slike kombinuju neverovatne detalje sa bujnom, ponekad iracionalnom prostornom organizacijom“, napisao je kulturni kritičar Džejson Farago za Njujork tajms.
Stranice iz „Les Tres Riches Heures“ biće izložene nakon skupe restauracije.
Urađen po nalogu Žana, vojvode od Berija, brata francuskog kralja Šarla V, rukopis od 416 stranica je „knjiga sati“ u kojoj se beleže molitve koje se izgovaraju u svakom kanonskom času u danu, zajedno sa kalendarom crkvenih praznika i dana svetaca.
Sadrži 131 složenu minijaturu, 300 ukrašenih velikih slova i obrubnih ukrasa kreiranih od skupih pigmenata i zlata na nežnim stranicama od teleće kože.
Mnoge slike predstavljaju prikaze seljaka koji se bave poljoprivredom i fino obučene plemiće u elegantno uređenim zgradama, kao i tradicionalne verske scene.
Knjigu su kreirala tri holandska brata, Paul, Johan i Herman Limbourg, koji su radili u onome što je danas poznato kao internacionalni gotički stil koji je započeo u Burgundiji i severnoj Italiji i proširio se širom zapadne Evrope.
Kada su braća i vojvoda umrli 1416. godine – verovatno od kuge – rukopis je, nedovršen i nevezan, prešao do Berijevog rođaka, vojvodu od Anžuja.
Ubrzo nakon toga, na knjizi su radili i drugi umetnici, za koje se smatralo da su Holanđanin Bartelemi d’Ejk, poznat kao „gospodar senki“, koji je takođe živeo u Burgundiji.
Više od 40 godina nakon Berijeve smrti nije se znalo gde se tačno nalazi „Les Tres Riches Heures“, sve dok 1485. godine Šarl od Savoja nije uposlio francuskog slikara i iluminatora Žana Kolombea da završi delo.
Nakon Savojeve smrti pet godina kasnije, delo je prošlo kroz ruke nekoliko dostojanstvenika i plemićkih porodica u Nizozemskoj (Holandija), kao i u Francuskoj i Italiji.
Godine 1856. ponovo se pojavio u Tviknemu, u domu vojvode Anrija, sina kralja Luja-Filipa, koji je živeo u egzilu u Velikoj Britaniji.
Kada se Anri vratio u Francusku 1877. godine, postavio je svoju umetničku kolekciju i knjigu u dvorcu Šantiji, svom domu, gde je od tada ostala.
Muzej Konde, osnovan na imanju, otvoren je za javnost od 1898. godine, ali je „Les Tres Riches Heures“ retko bio izložen i nikada nije slat na pozajmicu.
Knjiga je ostala uglavnom nepoznata sve do kasnog 19. i 20. veka, kada su njene slike postale referenca za srednji vek u javnoj mašti.
Dvorac Uspavane lepotice u Diznilendu u Parizu delimično je inspirisan slikama dvoraca iz „Les Tres Riches Heures“.
Izvor: N1info.rs
