Snežana Baščarević, rođena je 28. 11. 1977. godine u Sarajevu. Doktor književnih nauka, redovni profesor književnosti na Učiteljskom fakultetu u Leposaviću Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici i doskorašnji vršilac dužnosti dekana. Član je Udruženja književnika Srbije i Književnog društva Kosova i Metohije. Autor je knjiga: „Legende i simboli u Andrićevim romanima”, „Tragom dela Isidore Sekulić”, „Književni periodi i pravci”, „Književna tumačenja”, „Karavandžija”, „Riznica“. Publikovala je preko 120 studija, ogleda, referata, rasprava i kritika. Učestvovala je na preko 100 međunarodnih i nacionalnih naučnih skupova. Učesnik je jednog nacionalnog i dva međunarodna naučna projekta. Dobitnik je nagrade „Sija knjiga majke Angeline” za 2014. godinu.
Da li se vremenu treba pokoravati? – teško pitanje. Svakako da odgovor leži u karakteru ličnosti. A, da li svaka osoba ima karakter i ako ga ima, kakav je? – teško je oceniti. Jedno je izvesno, karakter je usko povezan sa osećanjem stida, identitetom, poreklom.
Danas nam je vreme donelo osobe bez stida, niskog porekla, sa više identiteta. Kratko rečeno – umišljene bogove, a odnelo emotivne ljude.
Danas nam je vreme donelo estetiku ružnog koja se uzdiže do mita; gde se neguju lažne vrline, mistifikatori, kvazimodernisti, pseudotradicionalisti. Životni moto sada glasi – prost sam, lukav sam, zao sam, agresivan sam, zato sam najbolji!
Danas nam je vreme donelo loše ljude kao nevreme, kao mećavu, koji se, pre nego što bace kamen na drugog, ne zapitaju šta su u životu postigli. Ali, od sebe se ne dâ ozdraviti…
Danas nam je vreme odnelo osobe lepog lica (a naše lice je slika našeg duha); one koje u teškim trenucima, kada se već ništa drugo ne može učiniti, stisnu vilice, rade svoj posao, jer je to jedino moguće što se može učiniti u korist onoga dobra, koje će odneti pobedu nad zlom. One sa osmehom stjuardese koja zna da sa avionom nešto nije u redu – kako je govorio Andrić.
I da zaključimo. Danas mržnja onih koji su zli nije toliko opasna koliko njihovo prijateljstvo. Zato, ne mrzimo ljude koji su ljubomorni na nas, već poštujmo njihovu ljubomoru, jer misle da smo bolji od njih. I nije bitno šta nam govore iza leđa, bitno je kada se okrenemo da zaćute.
Strpljivo ćemo čekati da današnje vreme odnese tri velike strasti alkohol, kocku i vlast, jer od prve dve ljudi se nekako mogu izlečiti, a od treće nikako. Ona je najteži porok. Zbog nje se gubi ljudski lik.
Do tada, radimo ono u čemu ćemo se osećati dobro, čekajući taj kopernikanski obrt, kada će se oni koji su rođeni davno, pradavno, roditi ponovo, u ovom vremenu i ostati zauvek!