Snežana Baščarević, rođena 28. 11. 1977. godine u Sarajevu. Doktor književnih nauka, redovni profesor književnosti na Učiteljskom fakultetu u Leposaviću Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici i doskorašnji vršilac dužnosti dekana. Član je Udruženja književnika Srbije i Književnog društva Kosova i Metohije. Autor je sledećih knjiga: „Legende i simboli u Andrićevim romanima”, „Tragom dela Isidore Sekulić”, „Književni periodi i pravci”, „Književna tumačenja”, „Karavandžija”, „Riznica“. Publikovala je preko 120 studija, ogleda, referata, rasprava i kritika. Učestvovala je na preko 100 međunarodnih i nacionalnih naučnih skupova. Učesnik je jednog nacionalnog i dva međunarodna naučna projekta. Dobitnik je nagrade „Sija knjiga majke Angeline” za 2014. godinu.
Svet je postao opasno mesto za život. Život je ogromna serija osveta. Kada nam nije naklonjen najbolje je da sami stvorimo svoju malu zajednicu, svoj kosmos, u kojem ćemo namiriti sve što nam nedostaje. Tako će porasti naša snaga, samosvest, ponos. Izdržaćemo galantno i sa hrabrošću svaku rundu koju igramo sa osobama bez ljudskog čula; sa onima koji uvek koriste tuđu sentimentalnost i dobrotu za ostvarenje sopstevnih ciljeva.
Sve čisto i nečisto u čoveku je. On sam bira. Više je onih koji ne pokazuju osećanja i igraju igre, nego onih poštenih. Nepisano pravilo je da pošteni ostaju pod sumnjom zato što su drugi rđavi. Sudi im se bez osnova, kao da su neživa priroda.
Pošteni ljudi su misleći ljudi, ali vređaju samim tim što su se usudili da misle. Njihove mane su samo preterane njihove vrline i pravo je čudo kako se održavaju u životu tako čulni, senzibilni. Ali, jedno je izvesno – rođeni su, moraju živeti, a rođenjem se ništa ne bira, sve je nametnuto.
Pošteni ljudi su mudri i kada uvide da nešto ne mogu promeniti, koriste alternativu – zaobilaze. Zaobilaze ljude bez ljudskog čula. One koji nemaju pravo lice. One za koje je život sračunata gluma. One za koje se ne zna kada govore istinu. One čiji se broj uvećava iz dana u dan; iz časa u čas. One koji tako uče i svoje potomke. A, od zla gavrana, zlo je i jaje. Ali, takvi su zato što se plaše. Iz starha prave pobune koje traju toliko kratko da ih nije vredelo ni podizati. Avaj, oni toga nisu svesni!
Izvesno je da svaki teror, brzo otupi. Vremenom će bežati od posledica, ali neće odmaći dalje od kapije. Na njihove provokacije ne treba odgovarati, jer mudre odgovore neće razumeti i treba raskinuti okove ne pitajući da li su od gvožđa ili od zlata. Najveće je zlato imati ljudsko čulo.
