Najpoznatiji roman velike ruske književnice Ljudmile Ulicke “Slučaj Kukocki”, preveden na gotovo sve svetske jezike, objavljen je nedavno u izdanju Arhipelaga u ediciji Sto slovenskih romana. Roman je objavljen u prevodu Nede Nikolić Bobić.
“Slučaj Kukocki” je velika knjiga o ruskoj istoriji XX veka i jedan od najznačajnijih romana svetske književnosti modernog doba. Gotovo sva velika pitanja i gotovo svi veliki događaji u burnoj ruskoj i sovjetskoj istoriji XX veka našli su svoj odjek u ovom romanu Ljudmile Ulicke. Pripovedajući o sudbini jedne ruske porodice, Ulicka je dala veliku fresku ruskog društva, uvek sa neponovljivom sposobnošću da razume ključna pitanja epohe i drame koje se odvijaju u ljudskoj intimi i privatnosti suočenoj sa izazovima istorije, politike, ideologije i najrazličitijih modela represije i ograničenja.
Ljudmila Ulicka u romanu “Slučaj Kukocki” hrabro progovara o jednom aspektu dramatičnog raskida sa istorijom koji se dogodio u Rusiji 1917. godine. Naime, sovjetske žene, u duhu revolucionarne etike, gube pravo na abortus. Zbog toga što je pravo na abortus pravo na slobodu dvadeset hiljada Ruskinja umire godišnje od posledica nadrilekarskih prekida trudnoće. Pavel Aleksejevič Kukocki je ginekolog, hirurg, akademik, ratni veteran, potomak loze slavnih lekara i, čini se, jedini čovek u Sovjetskom Savezu koji želi da promeni stvari iz korena. Pavel zna kakva je nacionalna tragedija u pitanju: „Izgubili smo milione muškaraca, a sada gubimo hiljade žena.“ Iako je svestan koliku opasnost nosi suprotstavljanje revolucionarnoj doktrini, on ne preza od toga da nadređenima u Centralnom komitetu iznese projekat preuređenja zdravstvene zaštite koji se odnosi i na najosetljiviju temu: dozvolu vršenja abortusa.
– Slučaj Kukocki na specifičan način obrađuje temu fizičkog, ali i mentalnog abortusa: kako prekida neželjene trudnoće, tako i odstranjivanja neželjenih misli – kaže u pogovoru srpskog izdanja romana Srđan V. Tešin.
Tragedija porodice Kukocki predstavlja porazno iskustvo ruskog susreta sa istorijom XX veka. O tom iskustvu Ljudmila Ulicka pripoveda sa snagom najvećih majstora iz istorije ruske književnosti.
Ljudmila Ulicka jedan je od vodećih savremenih svetskih pisaca. Ulicka je završila biologiju na Moskovskom državnom univerzitetu 1968. godine. Jedno vreme je radila kao naučnik u Institutu za genetiku u Moskvi, ali je ostala bez posla jer je na svojoj pisaćoj mašini prekucavala zabranjeni roman. Na početku književne karijere pisala je drame i scenarije za pozorište, radio i televiziju. Svetsku slavu stekla je pričama i romanima.
Pored romana “Slučaj Kukocki”, poznati su i njeni romani “Sonječka”, “Medeja i njena deca”, “Iskreno vaš Šurik” ili “Danijel Štajn, prevodilac”, kao i knjige priča “Siromašni rođaci”, “Ljaljina kuća”, “Providne priče” i “Ljudi našeg cara”. Ulicka je napisala i čitav niz eseja i publicističkih knjiga u kojima govori o društvenim i političkim prilikama u savremenoj Rusiji.
Ljudmila Ulicka je dobila čitav niz ruskih i međunarodnih književnih priznanja, među kojima se nalaze: „Medicis“, „Moskva-PEN“, Ruski „Buker“, Nagrada za rusku knjigu godine, kineska Nacionalna nagrada za književnost, ruska nagrada „Velika knjiga“, „Grincan Kavur“, Velika nagrada Budimpešte, „Simon Bovoar“ i Austrijska državna nagrada za književnost.
