Slave Đorđo Dimoski: dve pesme iz knjige HLEB I JEZIK

Slave Đorđo Dimoski jedan je od najpoznatijih makedonskih pesnika, dobitnik značajne pesničke nagrade Braća Miladinovci na Struškim večerima poezije i nagrade Aco Šopov za pesničku zbirku Jezički triptihon.
Dve pesme u prevodu Saše Ognenovskog, koje možete da pročitate u nastavku, objavljene su u najnovijoj knjizi pesama Dimoskog pod nazivom Hleb i jezik u izdanju PNV Publikacije.


VEČERA (TAJNA)

Čak posle, u Eleonskoj gori,
Kada su pozaspali od previše (sigurno)
Ispijenog vina,

Večera je pala pod sumnju.

Hleb kojeg je blagoslovio
Nije bio samo njegovo telo, vino –
Njegova krv.

Ali odakle onda (sumnja još traje)
Ideja o Judi:

Izdajnik. Saboter. Profiter.

A taj neiskusni momak
Stoji iznad stola sa dvanaest praznih stolica
(izvori su nejasni i mračni)
Drži čašu u kojoj plamti vino

Iz nje (iz njegove krvi) da popije
Još on. I on.

Slave Đorđo Dimoski

VUČENJE ZA JEZIK

Kao pristojan građanin
Vlasti sam prijavio
Moj jezik
Za koga me je vukao
Jedan svrabež:

– On se služi sa mnom.
Govori iznutra i spolja.
Šali se: žilet! lavor! vodu!
On se inati: Dobrodošli
U novi haos. I sve tako.

On se služi sa mnom,
A možda sam ja taj
Od meteža jezika
Stvoren:

Dok zatvaram oči
U mraku
Za jezik me vuče svrabež:

Ne diraj mečku
U …
Dok spava.

Share