Slađana Milenković živi u Sremskoj Mitrovici. Glavna je i odgovorna je urednica Časopisa za nauku, kulturu i umetnost Sunčani sat. Objavila je nekoliko zbirki poezije i više samostalnih naučnih monografija i udžbenika, naučnih i stručnih studija, književnokritičkih tekstova i prikaza u zbornicima i časopisima u zemlji i inostranstvu. Član je Društva književnika Vojvodine i Udruženja novinara Srbije. Radi kao profesor u Visokoj školi strukovnih studija za vaspitače i poslovne informatičare – Sirmijum. Dobitnica je brojnih nagrada i priznanja iz oblasti književnog stvaralaštva.
ZAČARAN JOŠ ODISEJ
plovi morima i danas
začaran talasima plavim i belim
nebo vodi ga kući
i pesma sirena zauvek
sve tajne neba i mora otkriva
al` ipak čarobnice Kalipso
rob je njegovo sećanje
prošlost se ne da promeniti
zato
samo se otisni
otisni se
sa obale dalekog sećanja
i sluti
sluti Nausikajinu loptu
na obali smeha i izbavljenja
beskrajnu priču
na dvoru kralja Alkinoja
i stranca
stranca koji ne želi da se kući vrati
dok plovi
začaran još
rob je njegovo sećanje
PRVI PETLI
Vremenu, da li pesmom gospodari
il` mesijanski sluti u tamnini?
Oglasi kad nam stvarnosti čuvari
prizovu zoru u sna pukotini?
Ne daju sni skamenjeni jantari
da šanu katkad vetrovi tišini
i prvi petli postanu vratari
danu dalekom, još samo glasini.
Slatko sunce, hajde jednom prosini
oparaj košmar i raspleti sanje
i u poderanog dana haljini
prekini ovo nemilo čekanje
da razbije poj petla u daljini
sunčanog života il` smrti tkanje.
MASLAČAK NA VETRU
čuperak
luta nebom otkinut
tragom odlepršalog
u svetlucavoj haljini sunca
duni u vlati
preko stare klepsidre
razvej sećanja
iz dvorca tajni
po livadi života
i gorkinja
kap po kap nadneta
nad vodenim satom
kap po kap
vreme ipak budi je
kap po kap
ne može da ustane
kap po kap
sa stolice
sad kasno je
zaboravom otrgnuta
luta paperjem
i maslačak na vetru
čuperak
dok ga ne operu prolećne kiše
sa nečijeg prozorskog okna
ZAŠTITNIK ŽIVOTA
Odjekuje budilnik. Praskozorje
dok prvi petli teraju zlobnika.
Zemljin žar vodi u svetla predvorje
i budi nas glasom blagovesnika.
Posle gluvog doba noći, obzorje.
Sunce magičnom tajnom istočnika
razvija zrake kroz noći naborje,
pozvano pojem našeg svetilnika.
Počelo vere, noći iščeznuća
ispisan nebeskog spasenja bukvar
znak svetlosti, poj je, i uskrsnuća.
Novog rođenja, ratničkog duha tvar,
pratilac Hrista kroz trnja bespuća,
uz orla i jagnje, petao čuvar.
PORTRET VETRA
živopis sujete ispisuje vetar
mrseći dugu kosu plavu
rukopis kiše ostavlja trag na licu
i briše se mozaik šminke
izbija kolaž sećanja
portret pravi se da spava
fantazam saputnik buđenja
slika nekakav spomenar pokušaja
budi zaboravljeni arhetip
prelamajući kapi kiše po platnu
i
izrastao je lik
taštinom dvojnika
zračiće oholo kroz opus pokreta
sve do arabeske rodoslova
igra se to samo
samo snuje
snuje mrseći
mrseći kosu
kosu sujetnu kosu plavu
portret vetra
