SKD: inicijativa za bolji položaj književnosti i kuture u medijima i školi

SKD

Duboko zabrinuti zbog sveprisutnog bagatelisanja svih duhovnih vrednosti i tabloidizacije i estradizacije celokupnog prostora javnog informisanja, Srpsko književno društvo pokrenulo je inicijativu za obezbeđivanje više prostora posvećenog kulturi u elektronskim medijima.

Svesni neumoljivih zakona tržišta i komercijalizacije medijskog prostora, SKD očekuje da RRA nađe načina da emitere obaveže da deo programa posvete kulturi, naročito književnom životu. Da li će to biti obezbeđivanje besplatnog prostora za reklamiranje najraznorodnijih kulturnih sadržaja, ili obaveza formiranja redakcija za kulturu, ili će se do prihvatljivog modela doći tokom stručne javne rasprave, ostavljamo nadležnima da o tome odluče, kaže se u saopštenju Srpskog književnog društva.

Pokretanje enormnog broja privatnih televizijskih kanala i radio-stanica dovelo je do skoro potpunog nestanka kulturnih sadržaja iz programskih šema. Od emitera sa nacionalnom frekvencijom, emisije posvećene kulturnim događanjima i vesti iz kulture u informativnim emisijama postoje jedino na kanalima Javnih servisa. Oni koji nisu u obavezi da deo programa posvećuju književnosti, pozorištu, umetničkoj muzici, likovnoj umetnosti, filmu i ostalim umetničkim sadržajima, kao da nastoje da gledaocima i slušaocima dokažu kako je život bez knjiga, predstava, koncerata, izložbi, ono čemu celokupno društvo treba da teži i time čak i da se ponosi.

Zato SKD poziva sva umetnička udruženja, institucije kulture, medijske kuće, izdavače i publiku da im se pridruže u nameri da zajedno sa Ministarstvom kulture i informisanja pokrenu akciju kojom će biti zaustavljeno zatiranje kulture u elektronskim medijima.

Takođe, podsećajući da je pravo na školovanje jedno od osnovnih ljudskih prava, a smatrajući da je poznavanje jezika preduslov za sticanje obrazovanja, Srpsko književno društvo pokreće inicijativu za povećanje broja časova srpskog jezika u osnovnim i srednjim školama.

Sem ustrajnog degradiranja statusa prosvetnih radnika, mnoge reforme obrazovnog i školskog sistema u Srbiji bez izuzetka su dirale u najznačajniji školski predmet, koji je ostao na prvom mestu još samo u školskim dnevnicima. Insistirajući na preobimnosti gradiva i pozivajući se na neophodnost rasterećenja učenika, reformatori prosvete drastično su skratili spisak knjiga obavezne lektire, iz čitanki izbacili mnoge antologijske tekstove velikana svetske i nacionalne književnosti, učenike srednjih škola gotovo oslobodili obaveze da izučavaju gramatiku i, konačno, u nekim slučajevima drastično smanjili broj časova srpskog jezika, čime je u pitanje dovedena pismenost cele nacije.

Dok, na primer, učenici osnovnih škola u Francuskoj imaju i dvanaest časova francuskog jezika nedeljno, učenici srednjih stručnih škola u Srbiji imaju jedva dva časa srpskog jezika.

Zabrinuti za budućnost jezika na kome stvaraju, članovi SKD-a pozivaju profesore srpskog jezika, sve naučne i kulturne institucije u zemlji, predstavnike Univerziteta, SANU, istaknute umetnike, naučnike, i ostale javne ličnosti da od Ministarstva prosvete zajednički tražimo da učenici osnovnih škola imaju nedeljno najmanje pet časova srpskog jezika, a da u srednjim školama minimum bude četiri časa.

Srpsko književno društvo (SKD) je reprezentativno udruženje u kulturi za područje književnog stvaralaštva. Aktivnosti Srpskog književnog društva podrazumevaju redovni Tribinski program koji vodi Mirjana Mitrović, objavljivanje mesečnika Književni magazin, izbor za nagradu Biljana Jovanović i organizovanje Međunarodne književne kolonije SKD – Krupara, kao i učešće u programu Kulturno-informacionog centra Srbije u Parizu.

Share