U ponedeljak, 26. marta u 20 časova, u Srpskom književnom društvu u okviru ciklusa Razgovori s razlogom, biće predstavljena nova knjiga Vojislava Karanovića Izbrisani tragovi (Narodna bibioteka „Stefan Prvovenčani”,edicija Povelja, Kraljevo 2017).
Učestvuju: Dragan Bošković, Milan Tucović. Uređuje i vodi Dejan Simonović.
“Time smo se već približili onome što smatramo da je najvažnije kada hoćemo da odredimo osobenosti Karanovićeve poezije, a što vidimo u shvatanju kvaliteta njenih osnovnih instanci. O kakvom svetu je u njoj reč, o kakvom jeziku i kakvoj subjektivnosti? To je svet u kome je izmešano svakodnevno i nadstvarno (i to u različitim likovima onoga što je sa one strane stvarnosti: sveto, magijsko, snovidno itd.). To je jezik neverovatno jednostavan – i teško se može zamisliti po koju je sve cenu bila stečena ta jednostavnost. I konačno, to je subjektivnost uhvaćena u jednom trenutku njenog difuznog, dinamičkog postojanja; Karanovićeva metafora za to je „živa rešetka”, a uz nju bismo mogli dodati i druga, ne manje metaforična određenja: polje sila, ili membrana kroz koju se uspostavlja osmotička razmena između sveta i jezika.” (Saša Radojčić)
Vojislav Karanović je rođen 1961. godine u Subotici. Diplomirao je jugoslovenske i opštu književnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Piše poeziju i eseje. Radi kao urednik u Radio-televiziji Srbije. Živi u Beogradu.
Objavio je knjige pesama: Tastatura (1986), Zapisnik sa buđenja (1989), Živa rešetka (1991), Strmi prizori (1994), Sin zemlje (2000), Svetlost u naletu (2003), Dah stvari (izabrane pesme, 2005), Naše nebo (2007), Unutrašnji čovek (2011), Poezija nastaje: izabrane pesme / Poetry originating:selected poems: bilingual edition (2014), Izbrisani tragovi (2017) kao i knjigu eseja Oslobađanje anđela(2013).
