Večeras će u 20 časova u Srpskom književnom društvu, u okviru ciklusa Razgovori s razlogom, biti održana promocija knjige Kolje Mićevića Miljković – Dante: prvo pevanje (Zlatno runo, Beograd, 2018). Učestvuju: Snežana Ranković, Kolja Mićević i Marta Milošević, oboa. Program uređuje i vodi Dejan Simonović.
Kolja Mićević, pesnik, prevodilac poezije i sve više muzikolog, objavio je tokom 2017. zbirku izabranih pesama Prvi izbor (KCNS) i treće izdanje svoga francuskog prevoda Danteove Komedije (Ésopie) kao i nekoliko knjiga u saradnji s knjižarom Zlatno runo, među kojima nedavno i Dante-Miljković PRVO PEVANjE.
Da je Kolja Mićević vodio – a očigledno nije – neki lični lirski dnevnik, na tim stranicama bi se od samih početaka često pojavljivalo ime Branka Miljkovića. Mi Kolju uglavnom poznajemo kao prevodioca mnogih pesnika s raznih jezika, povremeno i njega kao pesnika i sve više muzikologa, ali iz ovog ogleda saznajemo mnoštvo podataka – u svakom slučaju viđenih iz jednog novog, neuobičajenog ugla – koji se odnose na Miljkovića i njegovu poeziju, da se nameće zaključak kako izvesno niko drugi i nije mogao da, polazeći od dosad nedovoljno tumačenog Prvog pevanja, ostvari takav susret i Miljkovića dovede u prisnu vezu s tako raznovrsnim pesnicima kao Pol Valeri, France Prešern i, posebno, Dante Aligijeri, a za to mu je – saznajemo čitajući ovu knjigu – kao Arijadnina nit poslužio drugi stih Danteovog Pakla u – za pedante – pogrešnom ali – za nas – kongenijalnom prevodu Dragiše Stanojevića u posthumno objavljenom izdanju Božanstvene komedije iz 1928, deset godina posle prevodiočeve smrti i celih četvrt veka nakon nastanka tog prevoda! Ova knjiga je, pored svega što jeste, i hommage tom ukletom srpskom prevodiocu.
– Snežana Ranković –
Miljković je pokazao – a to je ono najbitnije, čini mi se, u njegovom postupku – kako se preuzimanjem gotovo svih reči iz stiha na nekom drugom jeziku može izreći jedna sasvim različita ideja, odnosno formirati sasvim raličita slika. Uostalom, zar i prvi stih Komedije Dantea Aligijerija, Miljkovićevog uzora na ovim stranicama, nije nastao na isti način, adaptacijom jedne latinske rečenice iz Knjige proroka Isaije?
Petorici glavnih junaka ove vrlo lično razvijene esejističke fantazije – Danteu, Miljkoviću, Stanojevići, Prešernu i Valeriju – pridružila su se i dva niška pesnika, Dobrivoje Jevtić, svojom grafičkom varijacijom na stih Obreh se u nekoj mračnoj šumi, i Zvonimir Kostić Palanski, crtežom s Danteovim i Miljkovićevim profilima. U sredini knjige nalazi se i jedan crtež Vladimira Veličkovića naslovljen, u toj prilici, Čeljust.
– Kolja Mićević –
