Simeon Marinković, jedan od najplodnijih pisaca za decu, doktor nauka i univerzitetski profesor, osnivač i glavni urednik izdavačke kuće „Kreativni centar” o čitanju i pisanju, o svojoj novoj knjizi za portal Sinhro.rs razgovarao je sa Slađanom Milenković.
Kakve ste sve zanimljive priče o lepoti, bogatstvu i istoriji raznih krajeva Srbije ovde ispričali (u knjizi Moja Srbija)?
Srbija može svetu da se pohvali izuzetnom lepotom i bogatstvom, kao i podvizima ljudi u njenoj burnoj prošlosti. Izdvojio sam priče koje meni stoje u srcu. Ima ih mnogo, na svakoj stranici najmanje po jedna, pa bih voleo da za početak makar zavirite u knjigu. Verujem da ćete već posle nekoliko strana poželeti celu da je pročitate.
Šta je izvor vaše kreativnosti i pokretačke snage?
Kao što vidite, to je ljubav prema mojoj zemlji, a uz nju u jednakoj meri i ljubav prema deci. Zato sam na početku svog profesionalnog puta i odabrao učiteljski poziv, vođen željom da utičem na to da deca imaju što srećnije detinjstvo. Danas su mi dečja radost i osmeh na licu dok su im glavice pognute nad nekom našom knjigom najveći pokretač u radu.
Napisali ste veliki broj knjiga koje se bave važnim i ozbiljnim temama, a namenjene su najmlađim čitaocima. Koje od njih biste posebno izdvojili?
Za najmlađe bih izdvojio serijal knjiga o Mišku Pišku, potom edukativnu seriju slikovnica za predškolceŠta sve Ana zna i ediciju Šumske priče. Posebno bih istakao najnovije ekološke slikovnice iz edicije Čuvari prirode, namenjene deci mlađeg i starijeg predškolskog uzrasta, koje se bave veoma važnom temom – zaštitom i očuvanjem životne sredine. U okviru ovog serijala do sada su izašle tri slikovnice, a u pripremi je i četvrta.Glavni junaci su stanovnici Zekine šume, družina koja se suočava s brojnim problemima zbog ljudskog nemara i nebrige o prirodi.
- Vesna Knežević: Puni smo predrasuda koje treba skidati, sloj po sloj
- Jovica Tišma: Reči su početak priče i početak moje igre
Vaša knjiga Stilske igre doživela je veliku popularnost. Šta je to u njoj što najviše privlači čitaoce?
Stilske igre otvaraju mladima beskrajno polje jezičke kreativnosti. One podstiču maštu i stvaralaštvo i ujedno nude raznovrsne oblike kazivanja. Uz njih uviđate da se toliko toga lepog može ispričati samo ako se predate igri i mašti. Uz fantastične ilustracije Dušana Pavlića, koji je ovde sebi dao potpunu slobodu, i sa sto sedamdeset različitih oblika kazivanja ova knjiga može da prija svakom srcu, svako u njoj može naći nešto za sebe.
Koju književnu formu biste izdvojili po težini u Stilskim igrama?
Najteža forma je sonetni venac. U srpskoj književnosti nije baš zastupljen, pa sam se odvažio da ljubavnu priču jednog pisca ispletem u ovom neobičnom poetskom obliku.
Knjige su čuvari jezika. Kako vidite svoje knjige s tog aspekta?
Baš tako! Moja ideja, kao i ideja naše izdavačke kuće, od samog početka bila je da pomognemo deci i mladima da shvate da je reč najmoćnije oruđe i oružje, da se rečima i voli i mrzi, i gradi i ruši. Zbog toga se u našim knjigama velika pažnja poklanja lepoti i mudrosti kazivanja.
Kako je nastao Kreativni centar?
Šta možemo da učinimo da bi svet postao bolji? – pitali smo se moje dve kćeri i ja u nekim kriznim vremenima. S obzirom na to da nam je svima u porodici svet knjiga profesionalno blizak, bilo je prirodno da odgovor potražimo u tom pravcu. Moj deda Vojislav je pisao pesme i pevao ih uz gusle, ujak Branislav je pisao priče, te je njihova ljubav prema knjizi i pisanju takođe uticala na mene i usmerila me da nastavim njihov put.
Koliko Vam znače nagrade kao piscu, a koliko kao izdavaču?
Na ličnom planu svaka nagrada mi je podstrek, ohrabrenje da vredi raditi, pisati za decu. Kao izdavaču nagrade mi mnogo znače jer pokazuju da smo na pravom putu i da svojim knjigama činimo nešto dobro.
Koliko je značajno popularisati narodnu književnost danas?
Naša narodna književnost je vekovima bila naš narodni univerzitet. Iz nje se učila mudrost i usvajala lepota življenja. Zapisana je u vreme svog cvetanja. Naši najveći umovi izrasli su iz njenih korena. Ko hoće više i dalje u životu, moraće da upije snagu koja je u nju utkana.
Koliko je bitan vizuelni momenat kada je u pitanju dečja knjiga?
Veoma je važno kako je dečja knjiga ilustrovana i dizajnirana, jer deca najviše žive u svetu slika. Ne mogu da vam opišem svoje razočaranje kada sam u osnovnoj školi kao nagradu dobijao knjige bez ilustracija. Knjige koje su mi, po prirodi stvari, bile najvažnije, ispale su najtužnije. Zato u Kreativnom centru činimo sve što možemo da naše knjige budu i izgledom i sadržinom vrlo lepe.
- Ratnici duge: priča o počecima najvećeg ekološkog pokreta
- Alma i sedam čudovišta: podsetnik na krhkost dečije psihe
Šta Vas inspiriše da stvarate za decu?
Deca su najvažnija. Obradovati ih, uneti zračak igre, mudrosti i lepote u njihov život – to je nešto najdragocenije što možete učiniti. U detinjstvu se postavljaju osnove koje se kasnije samo razvijaju i nadograđuju.
Na koja ste izdanja Kreativnog centra posebno ponosni?
Tokom petnaest godina predano smo radili na pripremi i objavljivanju izdanja iz srpske narodne književnosti. Verujem da je tih pet knjiga Kreativnog centra najlepše izdanje narodne književnosti kod nas. Osim toga, ponosan sam na stotine lepih slikovnica, na edicije Pustolovine, Svet je jedan, Ovako se nekad živelo i mnoge druge. Naši udžbenici su dobili brojne evropske nagrade, ali ja sam najponosniji kada nam čitaoci i roditelji kažu: „Hvala vam što postojite!“
Šta nam sve Kreativni centar priprema za ovogodišnji Beogradski sajam knjiga?
Biće mnogo iznenađenja, ali neka to ostane mala tajna.
Razgovarala: Slađana Milenković
