Milica Nikolić (1925 – 2019) je verovatno bila poslednja osoba koja je u jednom dubljem smislu u sebi spajala tri epohe srpske književnosti: onu nastalu pre Drugog svetskog rata, književnost stvaranu posle njega, do propasti socijalizma i Jugoslavije i književnost nastalu poslednjih trideset godina, književnost u dobu tranzicije.
Kao prevodilac sa ruskog jezika i jedna od urednika časopisa Delo, a kasnije član redakcije Nolita, Milica Nikolić je angažovala i nekoliko naših, tada mladih pesnika za prepevavanje pesama sa ruskog a za potrebe Antologije moderne ruske poezije objavljene u koautorstvu sa Nanom Bogdanović u Nolitu 1961. Među njima su bili Branko Miljković, Stevan Raičković i drugi.
U sredu, 16. oktobar u 12 časova u Srpskom književnom društvu (Francuska 7, Beograd) biće organizovan razgovor o Milici Nikolić. Učestvuju: Tanja Kragujević, Nikola Bertolino, Gojko Tešić i Nenad Milošević.
Milica Nikolić je bila veliki prijatelj sa Radomirom Konstantinovićem i Vaskom Popom, koji ju je zvao Milja. Danilo Kiš je neretko dolazio kod nje da bi dugo razgovarali i raspravljali o pojedinim rešenjima u Kišovim beletrističkim i polemičkim tekstovima. Aleksandar Tišma je takođe prvo Milici na čitanje slao svoje rukopise, ali njen savet da baci rukopis svoje knjige o ženama nije poslušao.
Volela je da svom kolegi iz Nolita Borislavu Radoviću spremi njegovo omiljeno jelo, u kojem je on satima uživao. Bila je veoma dobra kuvarica i volela je da ugosti prijatelje.
Nekoliko godina u Sarajevskim sveskama je objavljivala svoj Dnevnik čitanja u kojima je pisala o savremenoj književnosti posle dve hiljadite godine.
U olakom i sve češćem neodgovornom ocenjivanju književnih dela i pisaca danas u medijima, časopisima i privatnim razgovorima, Milica Nikolić je merila svaku svoju izgovorenu ili napisanu reč, čak i o akterima koji već odavno nisu u životu, stoji u saopštenju Srpskog književnog društva.
Pesnik Nenad Milošević pisao je o Milici Nikolić u tekstu objavljenom na portalu Danas.rs – Posvećenik i saputnik srpske književnosti. Između ostalog Milošević kaže:
“Milica Nikolić mi, u našim razgovorima, koje smo vodili bar tridesetak puta, nijedanput nije upala u reč! Sasvim otvoreno smo razgovarali gotovo o svemu, a najviše o srpskoj književnosti, o Oskaru, preko koga se sve povezivalo i merilo; šta je mislio o Kišu, o Dušanu Matiću, zašto je toliko cenio Marka Ristića. Davičo je po njenom priznanju, običnim rečima kazano – ljubav njenog života. Ja sam ipak insistirao da pričamo i o Branku Miljkoviću i o drugima. Jer se sve to u istorijama književnosti ne može pročitati”.
