Francuski filozof i pisac Žan-Pol Sartr jedan je od najpoznatijih dobitnika Nobelove nagrade, ali i prvi koji je, pre 50 godina, odbio to najviše priznanje za književnost.
Kada je 22. oktobra 1964. godine Švedska akademija saopštila ime dobitnika Nobelove nagrade za književnost, Sartr je mirno ručao u jednom pariskom restoranu.
Mladi novinar Frans presa Fransoa de Kloze tada je Sartru saopštio vest, a on je odgovorio da odbija nagradu. “Odbijam nagradu, to je činjenica, ali sada moram švedskim novinarima da objasnim zašto”, rekao je Sartr dok je još ručao.
Prema navodima Frans presa, vest iz Stokholma nije izazvala “nikakvo iznenađenje niti emociju” kod francuskog filozofa i književnika. Međutim, Sartrova izjava je izazvala veliko iznenađenje u Parizu i kasnije u svetu, jer je on bio prvi koji je odbio tu nagradu.
Stručnjak za Sartrovo delo Andre Gižo izjavio je da se Sartr plašio da će “tom nagradom biti sahranjen još živ pre završetka svog opusa”. “Sartr je Nobelovu nagradu nazivao ‘poljupcem smrti'”, rekao je Gižo.
Kao drugi razlog za odbijanje nagrade, Gižo navodi Sartrovu kritiku prema svim institucijama, smatrajući da su one “smrtonosne jer lišavaju čoveka svoje prave ličnosti” i još “zahtevaju neku zahvalnost”.
Sam Sartr je kao jedini problem naveo da Nobelova nagrada “ne nudi privilegiju da je dobitnik prihvati ali i odbije”.
“Šveđani su tada jasno stavili do znanja da ih ne interesuje što je Sartr odbio nagradu. On je izabran i njegovo ime će biti urezano u mermeru”, rekao je Antoan Žakob, autor knjige “Istorija Nobelove nagrade”.
Francuski književnik je zvanično dobitnik Nobela za književnost 1964. godine, iako nije došao na ceremoniju dodele 10. decembra, niti primio ček od 273.000 švedski kruna, koji danas vredi gotovo 300.000 evra.
Sartrova odluka je bila predvidiva jer je odbio najveće francusko priznanje, Orden Legije časti.
Pisac i filozof je čak hteo da spreči taj scenario jer je 14. oktobra, kada je u štampi pročitao da je favorit za nagradu, uputio pismo Švedskoj akademiji u kojoj “traži da ne nagrađuje nekoga ko uopšte ne želi to priznanje”.
“Prema informacijama koje sam danas saznao, izgleda da ove godine imam priliku da dobijem Nobelovu nagradu. Iz ličnih i još više objektivnih razloga, ne želim da budem na spisku nominovanih ove, 1964. godine, a ni kasnije, jer ne želim da prihvatim to počasno priznanje”, navodi se u Sartrovom pismu.
Pedeset godina posle Sartrove odluke i dalje postoji podeljen stav o gestu francuskog književnika. Neki to opravdavaju njegovim ličnim opredeljenjem, a drugi da je Sartrovo odbijanje “dokaz njegove sujete”.
Izvor: B92.net