Salon Réalités Nouvelles – Milija Belić na 75. Salonu u Parizu

Posle prošlogodišnjeg otkazivanja zbog nepovoljne epidemiološke situacije, sedamdesetpeti po redu pariski Salon Réalités Nouvelles (Nove Realnosti) održaće se ove godine, pod pokroviteljstvom francuskog Ministarstva kulture, od 22. do 24. oktobra na tri lokacije u gradu: u l’Espace Commine, Réfectoire des Cordeliers i u galeriji Abstract Project. Takođe, prvi put se događaju pridružuju i dve poznate pariske galerije, Galerija Gimpel & Müller i Galerija Seine 55, koje će svoje zidove ustupiti umetnicima sa salona.

Salon Réalités Nouvelles
Milja Belić, Modulaire, 2019.

Salon Réalités Nouvelles jedini je salon posvećen u celini, od samog osnivanja 1946. godine, apstraktnoj umetnosti i u svojoj dugoj istoriji beleži među izlagačima brojne svetske umetnike nezaobilazne za savremenu istoriju umetnosti. Salon je poslužio kao poligon već i prvoj posleratnoj generaciji srpskih umetnika koji su se nastanili u Francuskoj, kao što su Petar Omčikus, Bata Mihailović, Kosara Bokšan, Ljubinka Jovanović.

Multimedijalni umetnik Milija Belić jedini je srpski umetnik koji će ove godine biti zastupljen u programu Salona.

Osim kao izlagač i dugogodišnji član komiteta, najužeg rukovodstva Salona, Belić je ovom prilikom pozvan i da napiše uvodni tekst za katalog salona.

Podsećamo da je Belić, posle studija slikarstva na beogradskom Fakultetu likovnih umetnosti, doktorirao umetnost i nauke o umetnosti na pariskoj Sorboni i da je autor brojnih knjiga posvećenih teoriji umetnosti. U tekstu pod naslovom „Apstrakcija i geometrija“ Belić sumira iskustva geometrijske apstrakcije od nastanka do danas.

Nasuprot drugoj velikoj porodici nefigurativne umetnosti – lirskoj apstrakciji, koja favorizuje iracionalni i gestualni izraz, zasnovan na direktnim individualnim emocijama, geometrijska apstrakcija gaji čistu formu u svim njenim aspektima, susret između vidljivog i razumljivog, ostajući na tragu avangardnih pokreta koji su pratili Sezanovo učenje o prirodi kao beskonačnom logosu čiji se svi prividni oblici mogu predstaviti cilindrom, sferom, konusom. Kubizam, futurizam, orfizam, neoplasticizam, De Stijl, suprematizam, konstruktivizam, Bauhaus, pozajmljujući neoplatonske premise, implicirali su i bili prožeti idejom da sve vizuelne pojave prirode imaju geometrijsku podstrukturu i da bi upravo ova geometrija trebalo da bude promovisana u korist anegdotskog, postajući tako glavni i suštinski subjekt stvaralačkog čina.

Podelite sa prijateljima:
Share