Prikaz knjige „S one strane ovog sveta: Putovanja u onostranost od Gilgameša do Alberta Ajnštajna”, autor: Joan Petru Kulianu. Izdanje: Dereta, 2025. Original: Out of this world. Prevod sa engleskog: Slobodan Damnjanović
Čovek, biće pokreta i stalne čežnje za nečim drugim i drugde. Jedna od najjačih motivacija našim životima da teku svakako je uporna radoznalost, želja za promenom mesta, širenjem vidika, otkrivanjem novog, makar to značilo da se na kraju, opisavši krug, pronađemo na polazištu i zadovoljimo upravo onim što smo sve vreme imali. Ipak, ništa ne intrigira maštu koliko područje najmanje poznatog, sa najnižom verovatnoćom da se uopšte može vratiti i pričati o tome, a tako skopčano s našim postojanjem, njegovo pravo naličje – smrt. Tajanstvo onostranog, svest o konačnosti kojoj prethodi duža ili kraća nepristupačnost, učinili su ovu vrstu „putopisa” neprolazno zanimljivim, tesno povezanim sa religijskom, naučnom i umetničkom mišlju. Na tom polazištu zasniva se i razvija zanimljiva studija rumunskog istoričara religije i kulture, političkog esejiste, stručnjaka za filozofiju i mistiku renesanse, Joana Petrua Kulianua. Objavljena 1991, knjiga „S one strane ovog sveta” predstavlja rezultat dugogodišnjih istraživanja, ovde iznetih u formi pregleda (sa prirodnom tendencijom ka daljem širenju) podržanog sistematičnom i razvijenom aparaturom.
Nije manje upečatljiva, naročito iz današnje perspektive, činjenica da je autor, poreklom iz ugledne porodice intelektualaca i akademski vunderkind pod mentorstvom Mirčea Elijadea, bio čovek prelaza, stalnog pokreta. Rano je zbog kritičkih stavova prema vlasti svoje zemlje prebegao u Italiju, školovao se na tamošnjim i francuskim, a predavao na čikaškom univerzitetu, naročito se usredsredivši na fenomene okultnog, gnosticizma i tajnih sekti. Pre tragične smrti u 41. godini, nedugo po izlasku knjige pred nama (za slučaj se i dalje sumnja da je politički motivisan atentat, čin osvete produžene ruke svega par godina ranije svrgnutog Čaušeskuovog režima), uspeo je da iza sebe ostavi veliki broj smelih, inovativnih članaka i dela kroz koja je spajao književnost i nauku, filozofiju i istoriju, politiku i etnografiju, fikciju i teoriju. Osnovna načela bile su mu komparativna i kognitivna perspektiva. Da li je na kraju, zakoračivši iza horizonta nepoznatog, dosegao istinu? Deliće (jedine moguće?) spoznaje, sagledane celokupnim iskustvom čovečanstva, sabira njegovo gotovo testamentarno delo.
Kulianu polazi od uverenja da je intertekstualnost savršen oblik prenošenja intelektualno-duhovne sile, pojava koja prevazilazi fikciju i predstavlja mentalnu tendenciju da „svako novo iskustvo stavimo u stare kalupe izražavanja” (dobar primer su snovi i načini njihovog tumačenja). Dodatnu potvrdu istraživanju pronalazi u tzv. kognitivnoj transmisiji istorijskog tipa, definisanoj kao neprekidno promišljanje drevnih verovanja, aktivno i zasnovano na relativno jednostavnom skupu pravila.
Tema putovanja u druge svetove stara je koliko sama misao čovečanstva, ali uprkos pretežnom držanju hronološkog i geografskog sleda, autor bira da početak istraživanja postavi na (istorijski) kraj ili zaokret – preciznije, period osvita modernih naučnih tendencija. Time pokazuje aktuelnost interesovanja za izmenjena stanja svesti, iskustvo bliske smrti ili vantelesne doživljaje, koje ni razvoj psihologije, naročito psihoanalize, nije uspeo da pokoleba ili smanji. Štaviše, pozivanjem na naučna dostignuća, četvrtu dimenziju i relativizovanje granica vidljivog univerzuma, dokazuje da su Ajnštajn, Hinton, Abot, Uspenski, a u domenu književnosti Luis Kerol, Borhes, Kastaneda, iskustvu pretežno skeptičnog društva modernog doba vratili vizije onostranog. Potom se okreće istoriji civilizacije koja apsolutno nije dovodila u pitanje postojanje paralelnog sveta duhova, što se najupečatljivije ogleda u raznovrsnosti šamanističke prakse.
Kulianuova studija iz poglavlja u poglavlje, služeći se neopterećujućim stilom, crnim humorom i pristupačnošću asocijacija, pravi nužno sveden i nekad prebrzo „pretrčavajući”, ali što je moguće detaljniji i sveobuhvatniji pregled tradicije sa konkretnim primerima. Selimo se od Mesopotamije do Egipta, proučavamo tekstove sa kovčega i zidova piramida, sumersko-vavilonske epove zabeležene na pločicama, specifične verzije „Knjige mrtvih”, varijacije motiva uspona bogova i odabranih smrtnika na nebo ili njihovog silaska u podzemni svet. Taoistička Kina preferirala je bestežinska stanja dematerijalizovanih tela, dok budizam i hinduizam pribegavaju ekstatičnim doživljajima postignutim uz pomoć halucinogenih sredstava. Počev od starog Irana i dobro poznatih scena iz grčke mitologije, figure vračeva, šamana, veštica, filozofa i istoričara prepliću se kroz prostor i vreme, srodne po integrisanim zanimanjima za opise i objašnjenja misterija.
Sa dominacijom jevrejskog, potom i hrišćanskog monoteizma, dolazi do širenja apokaliptičkog književnog roda u najraznovrsnijim oblicima. Ova je oblast autoru očigledno posebno bliska, s obzirom na to da joj posvećuje veliku pažnju i ostavlja mnoštvo korisnih referenci na dela svojih kolega ili konkretne ilustracije iz religijske tradicije, gnoseologije, mistike, kabale. Jedno kratko, ali veoma zanimljivo poglavlje odnosi se i na međuplanetarna putovanja duše, sa korenima u poznoantičkoj tradiciji, koji zatim sežu do ranog modernog doba Evrope i uverenja Marsilija Fičina. Knjigu zaokružuje ono što Kulianu smatra vrhuncem interesovanja za onostrana iskustva, period između procvata islamske kulture posvećene vizijama i renesanse koja se na nju mestičično oslanja, proishodeći u najlepšem uobličenju fascinacije, Danteovoj „Božanstvenoj komediji”. Tu se, nažalost, studija nekako naglo završava, ostavljajući utisak da je definitivno moglo biti mnogo više reči o datoj temi.
Uprkos tome, profesor zaključkom poentira zamisao: verovanje u slobodnu, odvojivu dušu i pored dugog niza međusobno udaljenih, raznovrsnih tradicija, ostvaruje jasan kontinuitet. Mada „izveštaji” ostavljani kroz istoriju zadovoljavaju pretežno estetski osećaj, a ne „očekivanja od života posle smrti”, nauka je nečekivano proširila dotadašnje vidike, time omogućivši ekspanziju, istinski pluralizam drugih svetova u ljudskoj svesti. Njihovo umnožavanje, bio je uveren Joan Kulianu, podstiče um na bezgranično „ispitivanje sopstvenih mogućnosti”, čineći sva predočena putovanja, na izvestan način, poniranjima čoveka u – samoga sebe. Ona su naš pokušaj hvatanja ukoštac sa (be)smrtnošću, upornim prekoračivanjem granica razuma.
Autorka: Isidora Đolović
Korisni linkovi:
Članak o ubistvu profesora Kulianua, u prevodu Milana Vukomanovića, na sajtu Peščanik.net
