Narodna biblioteka Srbije izložila je rukopis izuzetno retke zbirke “Pesme” Jovana Dučića iz 1911. godine.
Posetioci će imati priliku da pogledaju rukopis pesama koje su ušle u Dučićevu zbirku iz 1911: “Himera”, “Srce”, “Zavet”, “Pesma”, “Tajna”, “Gnezdo”, “Beskrajna pesma”, “Naša srca”, “Pobedilac”, “Velika noć”, “Tragovi”, “Ponoć”, “Jutro”, “Dubrovačko veče”, “Spavanje vode”, “Bračna pesma”, “Svet” i “Bdenje” – saopštila je Narodna biblioteka Srbije.
Pored rukopisa Dučićeve zbirke pesama, biće izložene i prva i druga korektura njene poslednje revizije pred štampu, koje je načinio sam autor. Izdavač zbirke “Pesme” iz 1911. bio je Svetislav B. Cvijanović.
Dučićeva zbirka “Pesme” biće izložena u okviru aktivnosti na predstavljanju najznačajnijih segmenata kolekcija Narodne biblioteke Srbije.
Rukopis Dučićevih “Pesama” i njene korekture biće izložene do 27. juna u specijalnoj komori koja se nalazi u holu ispred Centralne čitaonice.
Himera
Nevidljivom suncu pružam žudne ruke,
I otvaram srce nekom koga nije;
Duša mi je puna mračne harmonije,
Kojoj nikad nisam saslušao zvuke.
Prostore sam prazne naselio sobom,
I rasuo sebe, ko orion sjajan,
U neki svet srca i duša, beskarajan;
I živim nad strahom i lebdim nad dobom.
Od istine sam strašniji i veći:
Niti me što vređa i niti što boli.
Moja žudna duša neizmerno voli;
I svaki moj korak, to je korak sreći.
Počnem jutrom onde gde večerom zasta,
Uvek držeć čvrsto kraje zlatne niti;
I moj dan bezmeran ushićeno sviti,
S pesmom jata bolno raspevanih lasta.
I dok nosim želju otrovanu svoju,
Kao ples zlih vila život šumi, vrvi;
I sve ima ritam moje žedne krvi,
I sve mojih snova ima strašnu boju.
I tako, pun tamne neviđene vere,
Idem kobnom stazom što je uvek ista –
Ko zlokobno sunce, dok u meni blista
Nasmejano lice večite Himere.
– Jovan Dučić –
ocajno je pisao
samo naslov mogu da procitam
ne znam kako je neko desifrovao sta tu pise