Romani koje izdavači predlažu za Ninovu nagradu

Knjige_hrpa

Posmatrajući ovogodišnju produkciju romana, dnevni list Politika je u razgovoru sa izdavačima na Sajmu knjiga postavio pitanje koji bi romani mogli da se nađe u konkurenciji za Ninovu nagradu za roman godine.

Ova godina, po mišljenju izdavača, najslabija je u romanesknoj produkciji, i kvantitativno, a pogotovu kvalitativno. Objavljeno je jedva pedesetak romana, a „Ninov” žiri već se hvata za glavu, jer nije našao naslov koji zavređuje epitet najboljeg romana godine. Ninova nagrada književna je nagrada kritike za najbolji roman godine. Prvi put je dodeljena je 1954. godine, Dobrici Ćosiću u za roman „Koreni”, poslednji put Aleksandru Gatalici, prošle godine, za roman „Veliki rat”.

U Laguni, uz roman Vuka Draškovića „Tamo daleko”, ukazuju i na romane Miomira Petrovića „Miris mraka” (uzbudljiva odiseja srpske i grčke porodice čije su se sudbine ukrstile na beogradskom Dorćolu), Svetislava Basare „Gnusoba” (bespoštedna satira u kojoj se Mandarić i Masleša, dva glavna junaka romana, obračunavaju sa srpskim primitivizmom), Slobodana Vladušića „Mi, izbrisani” (prvi roman u srpskoj književnosti u kojem je stavljen znak jednakosti između papirnog i sajber-izdanja), Dejana Stojiljkovića „Znamenje anđela” (uzbudljiva pripovest o ljudima koji su promenili tok istorije i srušili jednu imperiju da bi na njenom zgarištu sazidali novu), Vladimira Arsenijevića „Let” (jedan sasvim običan let, neposredno pred Drugi svetski rat, zauvek će promeniti život Pavla Andrejevića, poručnika Kraljevine Jugoslavije).

U Srpskoj književnoj zadruzi ukazuju na roman Miroslava Toholja „Sestre”, koji, ponajmanje, tematizuje jugoslovensku zabludu, nacionalni patos, rat ili istoriju, jer ovi motivi predstavljaju samo dekor za jednu drugačiju priču. Autor drugog romana – „Kalipolje” je Slobodan Ćirović. Reč je o istorijskoj fresci Šumadije i Srbije u 20. veku, s naglaskom na ličnoj i porodičnoj tragediji u Drugom svetskom ratu.

Beogradska Prosveta predlaže više svojih naslova. Roman Dragana Mijailovića, koji živi u Geteborgu (Švedska), „Devojčica i vetar”, upečatljiva je, antinarkomanska priča, koja čitaoce ne ostavlja ravnodušnim. Vidak Maslovarić autor je romana „Nepomenik”, koji govori o sukobu između kolektiva i pojedinca, u kojem ovaj drugi obavezno gubi. U romanu „Istorija bolesti”, Rodoljub Stepanović slika lanac nesreća srpske istorije, od Nemanjića do Miloševića. Sanja Atanasijević, u romanu „Vazdušni ljudi”, po oceni Jovana Janjića, autentičan je glas na književnoj sceni Srbije, koji svojom intimističkom pričom uzbuđuje čitaoce.

Nova, sve uspešnija izdavačka kuća – Vukotić medija objavila je novi roman Gordane Ćirjanić „Mreža”. Bračni par iz Beograda, on novinar, ona učiteljica, odlučuju se za korenite promene, za život na selu. Kroz intimnu dramu, prelama se drama čitavog društva. Čigoja štampa i Književna fabrika „MJV i deca” objavila je novu knjigu Miroslava Josića Višnjića „Baron iz Šaraga”, koju autor naziva: testamentom, povešću, vencem priča, romanom, metaforom, alegorijom…

U Arhipelagu smatraju da je novi roman Milete Prodanovića „Arkadija” ozbiljan kandidat za Ninovu nagradu. Uzbudljiv, tranzicijski roman o ključnim izazovima našeg vremena.

Izdavačka kuća TANESI tipuje na roman mlade spisateljice Dine Hrecak „Sat, pomeren unazad”. Radnja počinje otkucajem jednog sata, prelaskom na zimsko računanje vremena (što će se dogoditi u nedelju, na Sajmu knjiga), sa kojim dani nose nove izazove, a noći vape za ispravljanjem pogrešaka upokojenih. Grafički atelje Dereta, u trku za Ninovu nagradu, ulazi s dva naslova: Veroslav Rančić „Gradonačelnica” i Vladislava Vojnović „Kozje uši”.

Službeni glasnik smatra da se Ninov žiri ne bi obrukao ako bi nagradio neku od sledećih knjiga: Labud Dragić „Bele noći sivog sokola”, Milenko Pajić „Očevina”, Mirjana Bjelogrlić-Nikolov „Šegrt lovca na vetrove”, Stanko Ž. Šajtinac „Prokimenski putopisi”, Dragan Stojanović „Dvojež – Dvojež”…

Novosadski Prometej ukazuje na tri svoja naslova: Radovan Ždrale „Hristova knjiga kosovska”, Radovan Nastić „Svaki pas ima svoj dan” i Vjećeslav Berar „Moto Perpetuo”. Izdavačka kuća Agora za Ninovu nagradu kandiduje roman Mira Vuksanovića „Bihpolje”. Roman Živojina Ivkovića „Obala” objavio je Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Istočno Sarajevo. Ovaj roman već je dobio nagradu „Zlatna sova”. Zavod za udžbenike iz Beograda objavio je novi roman Laure Barne „Pad klavira”.

Ovo su nezvanične nominacije (i želje) izdavačkih kuća, a ko će stvarno dobiti Ninovu nagradu, saznaćemo sredinom januara naredne godine.

Izvor: Politika

Share