Roman godine: 5 romana u najužem izboru za NIN-ovu nagradu

U najužem izboru za roman godine, koji 66. put dodeljuje nedeljnik NIN, našlo se pet knjiga.

Žiri za dodelu NIN-ove nagrade za najbolji roman 2019. godine koji ove godine radi u sastavu Branko Kukić, Ivan Milenković, Marjan Čakarević, Marija Nenezić i Teofil Pančić (predsednik) izdvojio je pet romana od preko 200 prijavljenih na konkurs:

  1. Stevo Grabovac: MULAT ALBINO KOMARAC (Imprimatur)
  2. Slobodan Tišma: GROZOTA ILI… (Čarobna knjiga)
  3. Ana Vučković: YUGOSLAV (Partizanska knjiga)
  4. Milenko Bodirogić: PO ŠUMAMA I GORAMA (Orfelin)
  5. Saša Ilić: PAS I KONTRABAS (Orfelin)

Romani Milenka Bodirogića i Slobodana Tišme ušli su i u najuži izbor za nagradu Zlatni suncokret koju dodeljuje fabrika Vital iz Vrbasa. U nastavku možete pročitati o romanima koji su ušli u finale za najbolji roman godine.

roman godine

Stevo Grabovac: Mulat albino komarac (Imprimatur)

Roman Mulat albino komarac Steva Grabovca (Slavonski Brod, 1978) svedočanstvo je o jednoj izgubljenoj generaciji – zapisuje u pogovoru književnik Bekim Sejranović. „Na samom početku, u djetinjstvu, ta generacija pred sobom kao da ima, bar se tako može činiti onima koji su u to vjerovali, neku budućnost, no umjesto toga, slijedi ratna apokalipsa, upropaštene tinejdžerske godine, a potom, kad dođe nekakav mir, slijedi život bez nade u postapokaliptičnom, postratnom, distopijskom društvu koje danas svi tako dobro poznajemo. Mulat albino komarac jedna je od mnogih pripovijesti o prošlosti koju bi najradije svi zaboravili“.

Miroslav Gojković dodaje da ova proza govori o generacijama koje odrastaju u ekstremnim uslovima rata, o stradanjima jedne porodice tokom prvih dana rata u BiH, o dobroti Drugog. To je isto tako roman o ljubavi, muzici, o neobjašnjivoj snazi i volji pojedinca da se odupre mržnji, patetici i ulozi žrtve.

Slobodan Tišma: Grozota ili… (Čarobna knjiga)

Dobitnik NIN-ove nagrade za roman Bernardijeva soba objavio je novo prozno delo koje najavljuje kao sablažnjiv ogled o prirodi nasilja koje živimo svi, a koje razume malo ko. Šarmom otpadnika i gubitnika, autor dočarava lik dečaka, pa momka, sa margine društva. Obezglavljenost njegovog života i njegov hod po mukama bude nam zaborav od kojeg smo pobegli tih ne tako davnih izgubljenih godina. Knjiga je nastala samo kao pokušaj pisanja i rezultat je nemogućnosti da se pripovedanje ovaploti u formi romana. Put nesreće glavnog junaka Stiva biće trasiran samoubistvom njegovog očuha, koji je završio u talasima Jadranskog mora, zatim kidnapovanjem i silovanjem njegove majke, za šta su odgovorne trolopovske formacije u novom balkanskom ratu, što će imati za posledicu njegov smeštaj u dom za nezbrinutu decu, gde će upoznati svog zaštitnika i svog ubicu, Ljuba Džavola.

Pripovest o jednom svetu bez Boga, ali i bez čoveka, u kom je jedini spas od patnje i bola u pisanju kao pseudoumiranju.

Ana Vučković: YUGOSLAV (Partizanska knjiga)

Prvo poglavlje novog romana Ane Vučković, književnice rođene 1984. u Beogradu, nosi naslov Smrt. U celini glasi: „Smrt. Smrt je kad nekog dugo nisi video. I to je to.“ Spisateljica četiri knjige nastavlja sa zaključkom da je prvih meseci po tatinoj smrti dramatično shvatala kišu. „Onu koju pada jako i od koje ti kosa miriše lepo i koja pojača aromu šampona nanesenog dva dana ranije, spere gasove grada, autobuse, prljave šipke i puder, čije su se čestice tiho uvukle u kosu i ispod noktiju, gde bi ih forenzičari našli kad bi ti se nešto strašno desilo…“ Urednik izdanja Srđan Srdić u pogovoru kaže da je Yugoslav najpre elegična poema o zajedničkom vremenu koje je junakinja provela sa ocem, sa posebnim naglaskom na vremenu provedenom u ubijenoj Jugoslaviji, boljem vremenu čiji opisi ne dolaze iz naknadnog izučavanja izvora, već najpre iz sećanja. Zaključuje da takva sećanja – bole.

Blurb sa korica: „Daj mi Jugoslaviju, gde je bilo i posla i zabave, i gde smo sve mogli, daj da ne liči na život“.

Milenko Bodirogić: Po šumama i gorama (Orfelin)

Roman Milenka Bodirogića (1964) preuzima naslov iz prvog stiha poznate partizanske pesme, jer u tom romanu dva čoveka zaista hodaju po šumama i gorama, tragajući za onom zemljom koja se pominje u drugom stihu kao naša zemlja. Ali, gde je?! Rajić, hodač i hodočasnik revolucije, ovo će pitanje pomeriti s onu stranu svake nostalgije i prepoznatljivih praksi sećanja. On je vodič u potrazi za tom zemljom i za imenima i sudbinama ranog partizanskog pokreta kroz koji je ona i nastajala. Na hodanjima po Fruškoj gori, Kalinu, Crepoljskom, Kalničkom gorju, Pohorju i Triglavu, Rajićev put ka Jugoslaviji fizički vodi naviše, ka šumama i gorskim vrhovima, dok istovremeno pripovedno ponire u jugoslovensku povest. Svako saznanje tu se skupo plaća, naročito u društvima koja su zaratila protiv svega jugoslovenskog. Na takvoj sceni, Rajić izgleda kao nekakav hidalgo od Druge Jugoslavije, vitez tužnog lika, što se u pratnji svog hroničara otisnuo u svet koji je poludeo i izopačio sve vrednosti…

U tim hodanjima oni napuštaju gradove i postaju jadne i lepe umiruće zveri, oslobođene svakog zla.

Saša Ilić: Pas i kontrabas (Orfelin)

Roman Pas i kontrabas Saše Ilića (Jagodina, 1972), autora knjiga Predosećanje građanskog rata i Berlinsko okno – priča je o džezu, ljubavi i antipsihijatrijskoj pobuni protiv društva koje je odlučilo da zaboravi svoje ratove. Protagonista, kome je glomazni instrument odavno srastao s leđima, kao kakav ukleti grbavac vodi čitaoca na mesta razmeštena po mentalnim i geografskim mapama, punktume oko kojih je uspostavljen širok društveni konsenzus da ih ne treba tako ogoljene gledati ili da ih treba zaboraviti; od bojnog broda Jugoslovenske ratne mornarice, preko kovinske bolnice, smrtonosne dunavske obale, zatrovanih institucija, hipokrizije humanitarizma, sudbina ludo talentovanih pobunjenika, prvih i poslednjih ljubavi, devastirajuće napuštenosti, uz stalne flešbekove i košmare, do svetla; mora, muzike i opsene osunčane, izbeglicama krcate Đenove, grada prepoznatljivog po fantazmagoričnom groblju i još više po luci – tački u kojoj izbrisani i prognani vide slobodu i odakle se kreće u novi život, ili barem njegov nagoveštaj.

Oba romana Izdavačke kuće Orfelin objavljena su u nedavno pokrenutoj ediciji za savremenu književnost ove izdavačke kuće – NOĆ REPUBLIKE.

Ime 66. laureata NIN-ove nagrade za roman godine biće saopšteno u ponedeljak, 20. januara u podne, a priznanje će biti uručeno sedam dana kasnije.

Share