Danas od 19 časova u Biblioteci grada Beograda (Knez Mihailova 56) Izdavačka kuća Dereta predstaviće svoja najnovija izdanja domaće književnosti: Album iščezlih slika Milomira Đukanovića, Zasluženi odmor Vladana Desnice i Demoni opijene duše Đorđa Ćirjanića.
U programu učestvuju: Milomir Đukanović – autor, Vladan Bajčeta – priređivač, Zoran Bognar – urednik u Dereti i Isidora Injac – moderatorka.
Milomir Đukanović (1948, Milina). Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Njegovi prethodni romani, Američki eksperiment (1993), Koktel Menhetn (1995), San bojen žutom bugenvilijom (2010), Manastir (2019) i Mauzolej (2021) stekli su status pravih bestselera. Objavljivao je knjige priča i poezije, a priredio je i Najlepše pripovetke Branislava Nušića (2010) i Najlepše priče i satire Radoja Domanovića (2010). Proza Milomira Đukanovića prevođena je na više svetskih jezika. Nagrađivan je i zastupljen u mnogim književnim antologijama.
Uz ljubav, kao dominantnu temu romana Album iščezlih slika, nenametljivo se provlače posttraumatske storije nastale posle građanskog rata u bivšoj Jugoslaviji. Milomir Đukanović, koji je još u svom bestseleru Američki eksperiment prvi put uveo dve paralelne pripovedačke linije koje se sreću u poslednjem poglavlju, u ovom romanu inovatorski odlazi i korak dalje, spajajući naizgled nespojivo i stvarajući poseban književni svet u kojem je sve moguće. Narator se opsesivno bavi svojom porodičnom biografijom i pisanjem, uzdižući se na položaj sveznajućeg pripovedača, dok su junaci ove knjige blago psihološki izmešteni iz svog vremena i prostora. To izmeštanje je posledica rata, sankcija i rigidnog izopštavanja iz familije „prosvećenih“ zapadnoevropskih naroda – istih onih koji su radi nakaradnih predstava o „humanosti“ novog svetskog poretka po Bosni i Srbiji sejali osiromašeni uranijum. Od njega su, osim istine, postradali i mnogi junaci ovog romana. Piščeva ljubav prema igri, neobičan postupak i lucidno pripovedanje vode nas u veliku književnu pustolovinu za literarne sladokusce i sve one koji u knjizi, uz njen visoki umetnički domet, traže i preko potrebno uzbuđenje…
Roman Album iščezlih slika može da se čita i kao zbirka dužih, pretežno ljubavnih priča. Ovo vredno književno delo predstavlja nostalgičnu sliku jedne spisateljske generacije koja nestaje i države koja je već nestala. To je uzbudljiv literarni vodič kroz vreme u kojem se više volelo, ali ta ljubav – nažalost – nije uspela da zaustavi pogubnu ljudsku mržnju.
Milisav Savić
Vladan Desnica je bio srpski i jugoslovenski pisac. Rođen je 17. septembra 1905. u Zadru, a umro 4. marta 1967. godine u Zagrebu. Pisao je romane, novele, pesme, humoreske, kozerije, drame, scenarije, jedan libreto za operu, eseje, prikaze, polemike, književne, pozorišne, filmske, muzičke i likovne kritike i rasprave. Od njegovih dela izdvajaju se: Zimsko ljetovanje, Olupine na suncu, Koncert, Proljeće u Badrovcu, Slijepac na žalu, Tu, odmah pored nas, Proljeća Ivana Galeba, Fratar sa zelenom bradom, Ljestve Jakovljeve i O pojmovima tipičnoga i njihovoj neshodnosti na području estetike.
Đorđe Ćirjanić je rođen u Čačku 1982. godine. Autor je romana „Ispovest Minje Jankovića“, „Žrtve laži”, „Ožilјci”, „Nasleđe”, „Sedam čuda” i „Santjago” za koje je dobio i nekoliko nagrada, kao i nagrađene zbirke priča „Carpe diem”. Radio je nekoliko scenarija za serije. Živi i radi u Beogradu, posvećen je suprug i ponosni otac dvoje dece.
Postavlјajući sebi pitanja o veri, o postojanju duše, o komunizmu kojem nije naklonjen, Davor Ćustić, pesnik koji veruje u lјude, u lјubav, u kafanski svod, u prijatelјstvo, započinje svoju karijeru uz svesrdnu pomoć svog profesora i velikog prijatelјa. On iznenada spoznaje slavu i zadobija poštovanje unutar intelektualnih krugova, stiče prijatelјe kojima je čast i zadovolјstvo da im je on u društvu. Međutim, kada je shvatio da to poštovanje i prijatelјi ne mogu da uguše njegovu svemirsku usamlјenost, on susreće lјubav svog života, onu koja je u njemu mladom pokrenula lavinu nežnih stihova. Da li se čista lјubav može izboriti sa sistemom koji intelektualcima nikada nije bio naklonjen, koji nikada nije praštao greške? Da li lјubav i njena beskonačna svetlost mogu razbiti čeličnu tminu oskudnog jednoumlјa i da li postoji nada da ista ta lјubav može da prevaziđe sve nedaće? Da li lјubav može pobediti konstantnu potrebu za sigurnošću unutar nesigurnog i na kraju trijumfovati, ili je, pak, Davorov život samo farsa, predstava sa tragičnim spoznajama da je oduvek bio samo marioneta u predstavi bolesnih umova…
