Razgovor o dosad najobimnijoj knjizi poezije Ingeborg Bahman na srpskom jeziku i njenom proznom remek-delu Malina (Kontrast, Beograd, 2021) održaće se u sredu, 19. oktobra 2022. od 19 časova u UK Parobrod.
O izabranim stihovima govoriće Nikolina Zobenica, redovni profesor Odseka za germanistiku Univerziteta u Novom Sadu, autorka prevoda i pogovora poetske knjige i Jelena Nidžović, urednica izdanja Malina (uz A. Pejović, prevod S. Došlov) i Izabrana poezija (uz A. Marković) i Katarina Lazić, urednica književno-tribinskog programa u Parobrodu.
Suštinsko pitanje stvaralaštva Ingeborg Bahman, pop-ikone savremene austrijske književnosti i pionirke evropskog feminizma, jeste identitet. Bahman je često nazivana „filozofskom pesnikinjom“, a interesovanje za ostale forme njenog umetničkog izraza ne izostaje do danas.
Skoro pola veka otkako je preminula, važno je govoriti zašto je, pored poezije, birala druge žanrove umetničkog izraza kako bi bila društveno-politički vidljivija.
Jedino njeno završeno remek-delo iz ciklusa „Načini umiranja“ je Malina, iz 1971, posvećeno Celanu. Ovo izdanje sadrži pogovor Elfride Jelinek, Rat drugim sredstvima, napisan za Špigelovu redakciju za kulturu (preveo Dušan Nikolić), gde nije objavljen, a dragoceno je svedočanstvo o Bahman, prvoj ženi posleratne književnosti nemačkog govornog područja koja je pokušavala da spase jezik iz tada razorene kulture.
„Ne postoje rat i mir, postoji samo rat“, rekla je Bahman neposredno pre nego što je preminula.
Bahmanova je bila uzor mnogim književnicama Istočne Nemačke i austrijskim predstavnicama ženske književnosti. Poštovaoci njenog opusa su autori/ke svetskog glasa (H. M. Encensberger, Uve Jonzon, Sara Kirš, Tomas Bernhard…), ali i dobitnici/ce Nobelove nagrade za književnost: Ginter Gras, Hajnrih Bel, Peter Handke, Luiz Glik.
Ingeborg Bahman (1926–1973) bila je filozofkinja, pesnikinja, autorka kratkih priča, eseja, radio-drama, libreta za opere. Odbranila je doktorsku disertaciju o Martinu Hajdegeru. Dobitnica nagrade za poeziju Grupe 47. Umrla je od posledica požara 1973. u Rimu.
