Prikaz knjige: Ratnici duge, Gabrijele Klima, Propolis Books, 2021. (Prevod: Mirjana Ognjanović)
Kada je pre pedeset godina grupa aktivista otplovila put Aljaske da spreči nuklearne probe, niko nije slutio da će iz te grupe hipika izrasti najveći pokret za zaštitu životne sredine. Grinpis (Greenpeace) je pokrenuo mnoga pitanja koja se tiču zaštite životne sredine, i ono što ga karakteriše jeste 50 godina borbe za očuvanje prirode i živog sveta. O nastanku ovog ekološkog pokreta i aktivizmu neobuzdanih i divljih mladih ljudi početkom sedamdesetih godina XX veka, priča knjiga Ratnici duge koju je 2021. godine objavila Izdavačka kuća Propolis Books u prevodu Mirjane Ognjanović.
Knjigu otvara Platonov citat u kome je sadržana tematika knjige:
„Ne misli, čoveče, da je ovaj svemir stvoren tebe radi. Bićeš pravednik ukoliko se prilagodiš kosmičkom skladu“ .
Platon, Zakoni, 903
Brod Filis (kasnije nazvan Greenpeace) 1971. kreće na Aljasku sa ciljem da spreči nuklearne probe. Ovaj istorijski događaj poslužio je autoru kao osnova za priču koju plete oko glavnog lika, trinaestogodišnjeg dečaka koji odrasta u Vankuveru. Timoti odrasta bez majke, uz oca nezainteresovanog za njegove potrebe i želje. Ne ide u školu, a većinu vremana provodi u očevoj radionici popravljajući brodove. Ipak, iako mu je uskraćeno obrazovanje, Timoti nalazi načina da sazna novo, da stekne uvid u svoje okruženje i postane svestan sredine u kojoj odrasta. On u vremenu kada ekologija nije bila priznata kao disciplina raspolaže saznanjima i svestan je činjenice da ljudi donose prirodi toliko toga lošeg. Njega privlači grupa „propovednika“, kako ih nazivaju meštani, odnosno aktivista čija je namera da promene društvo, i spreče nuklearne probe na Aljasci. Kada čuje za šta se spremaju aktivisti, odlučuje da im se tajno priključi. Timoti nije samo nezainteresovani tinejdžer koji se druži na najobičniji način sa svojim drugovima, koji se zaljubljuje, radi poslove koje od njega očekuje otac, već pripada onoj grupi ljudi koji čovečanstvo vuku napred. On je svestan nepravde, misli da može kao pojedinac da pomogne u pozitivnim promenama, otvoren je za nova saznanja i prijateljstva i za razliku od svojih vršnjaka, željan je škole i obrazovanja.
Pripovedanje otpočinje in medias res, tako da se već u prvom poglavlju susrećemo sa događajima koji će uslediti nakon retrospektivnog pripovedanja u prvoj polovini knjige. Kroz niz kratkih poglavlja upoznajemo glavnog junaka, i grupu ljudi koji će osnovati Grinpis. Iako u konfliktu zbog oca koji ne podržava pridošlice u Vankuver, Timoti upoznaje te čudne mlade ljude, među kojima je i Bob Hanter, i otkriva da oni svakako nisu loši i da je većina daleko obrazovanija od stanovnika luke. Iz prvog upoznavanja on otkriva novi doživljaj sveta:
„Osetio sam se tako malecki. Prvi put sam upoznao osobe koje su bile spremne da sve stave na kocku zbog stvari koje ih se, sve u svemu, nisu ticale. I shvatio sam da se, u stvari, one pomalo tiču svih nas“.
str. 18
Većina likova u knjizi Ratnici duge zasnovana je na stvarnim ličnostima. Međutim glavni junak, Timoti Stjuart, kao i njegove avanture pripadaju fikciji. Na ovaj način autor je ukrstio dve perspektive kroz koje će se čitalac upoznati sa istorijskim činjenicama ali i uživati u pustolovinama glavnog junaka. Timoti se pridružuje ekološkim aktivistima, i dva puta se ukrcava na brod kao slepi putnik, kome na tom putu jedino društvo pravi knjiga Gospodar prstenova. Iako ga prvi put niko nije primetio, drugi put se otkrio i navukao bes i brigu ostalih, ali i pokazao svoje veštine upravljanja čamcem i tako učinio veliki podvig.
Tema odlaska od kuće obrađivana je u mnogim delima svetske i domaće književnosti. U romanu Ratnici duge ona je data kroz perspektivu odgovornosti pojedinca prema pretnjama na globalnom nivou. Tim nije otišao od kuće samo da bi naljutio oca, izrazio svoj bunt ili učinio dobro delo za malu zajednicu u kojoj živi, već njegov odlazak govori i o ideološkim ciljevima koji daleko premašuju njegovu ličnu korist. Pišući o aktivističkoj borbi protiv nuklearnih proba, a zatim u drugom delu knjige i o borbi za zaštitu kitova, Klima govori o značaju aktivizma u svetu gde mnogo toga zavisi upravo od delovanja čoveka. I dok su jedni posvećeni svojim jednoličnim životima, drugi su spremni da se svojim telima ispreče između kitova i harpuna i da stave sve na kocku.
1972. godine u Vankuveru osnovan je pokret Don’t Make a Wave Committee sa ciljem da spreči nuklearne probe Sjedinjenih Američkih Država na Aljasci 1972. godine. Iz ovog pokreta nastao je Grinpis, organizacija za zaštitu životne sredine, poznata po kampanjama protiv lova na kitove, globalnog zagrevanja, uništavanja prašuma, nuklearne energije, genetičkog inženjeringa. Grinpis navodi da im je cilj da osiguraju sposobnost Zemlje da podržava život u svoj njegovoj raznolikosti i u centru svojih kampanja postave pitanja klimatskih promena, deforestacije, prekomernog ribolova i komercijalnog lova na kitove, genetskog inženjeringa i antinuklearno pitanje. Organizacija je poznata po svojim direktnim akcijama i jedna je od najvidljivijih organizacija za zaštitu životne okoline.
Uništavajući prirodu, čovek uništava i sopstveno okruženje. Sredina kojoj preti nuklearna katastrofa, naseljena je starosedeocima, indijanskim plemenom koje je aktiviste sa broda Filis videlo kao mitološke ratnike duge koji će prema proročanstvu, “kada beli čovek bude otrovao mora i reke i ubio životinje na Zemlji”, doći kako bi spasili svet.
Nasuprot Timu je njegov otac koji nakon smrti žene ne pokazuje interesovanje za bilo šta osim posla u radionici. On je po osobinama kontrast Timu: zajedljiv, sumnjičav, pomalo i sebičan, jedan od istrošenih ljudi koji ni u šta ne veruju, plaše se nepoznatog i gaje veliki prezir prema bilo čemu što iziskuje akciju, a naročito „budalaštine“ poput sprečavanja nuklearne probe kako bi se spasili živi svet i starosedeoci na Aljasci. Uzaludnost očevog života otkriva se u tome što je on čitav svoj život popravljao brodove, a sebi nikada nije mogao da priušti jedan. I taj isprazni život se u nekom trenutku završi, a iza ne ostane ništa sem alata i gvožđurije.
Suprotstavljajući dve strane pristupa životu: očevu i Bobovu, Tim se opredeljuje za onu koja ohrabruje i vodi na akciju. U romanu paralelno gledamo dva gledišta na svet: svakodnevni, jednolični život u Vankuveru od danas do sutra, naspram ideje o zaštiti životne sredine i razvijanja svesti da se prirodno okruženje tiče svih nas:
Jer su sve stvari povezane, Time… Amčitka, kitovi, ti, ja, među stvarima na svetu nema naročitog izdvajanja, Time, sve je to deo iste stvari.
str. 169
I možda baš ideja o jedinstvu sveta, da je sve na ovoj planeti povezano, može da osvesti i ohrabri pojedince na akciju. Knjiga Ratnici duge govori o značaju aktivizma, ona podstiče mlade čitaoce da pokažu odgovornost i preduzmu konkretne korake kako bi ukazali na realne probleme koji se javljaju širom sveta. Iznad svega, knjiga podseća na to koliko je priroda krhka, i da ona samo vraća čoveku ono što on njoj pruža ili uskraćuje.
Autorka: Branislava Ilić
