Seriji dragocenih književnih biografija Radovan Popović je pridružio još jednu, „Priču o Dušanu Matiću“, koja je objavljena u izdanju Prometeja. Životni put i stvaralaštvo velikog pesnika, romanopisca, prevodioca, intelektualca koji je obeležio jedno vreme, predstavljen je hronološki, pouzdanim činjenicama i svedočanstvima.
Kao mladić, Matić je preživeo povlačenje preko Albanije, studirao u Parizu gde je upoznao Andrea Bretona, Pola Elijara, Luja Aragona, Tristana Cara, što će ostaviti trajan pečat na njegovo stvaralaštvo. Kao jedan od osnivača nadrealističkog pokreta sa Davičom i Đorđem Kostićem napisao je knjigu „Položaj nadrealizma u društvenom procesu“, a sa Aleksandrom Vučom roman „Gluvo doba“. Prvom samostalnom zbirkom eseja „Jedan vid francuske književnosti“, oglasio se tek u 54. godini, a prvom pesničkom knjigom „Bagdala“ u 56. Sledile su knjige „Buđenje materije“, „Laža i paralaža“, „Knjiga rituala“, „Prošlost dugo traje“, „Proplanak i um“, „Kocka je bačena“, kao i veliki broj eseja, filozofskih rasprava, kritika.
Dom Dušana Matića i njegove supruge Lele u Ulici vojvode Dobrnjca 28, od pedesetih do osamdesetih godina prošlog veka bio je sastajalište pesnika, glumaca, boema i jedinstvena pričaonica, čiji je domaćin bio profesor slobode u jednom rigidnom vremenu. Među tada mladim piscima koje je okupljao bili su Miodrag Pavlović, Vasko Popa, Jovan Hristić, Milovan Danojlić, Božidar Šujica, Velimir Lukić…
Bio je prvi nadrealista koji je ušao u SANU, pošto prethodno nisu pošli Marko Ristić i Oskar Davičo. Na čelu Akademije za pozorišnu umetnost bio je 12 godina, predsedavao je Udruženjem pisaca, sa velikim uvažavanjem dočekivan je u Parizu, prevođen na mnogobrojne jezike.
Ovo nije akademska naučna biografija, već pokušaj odgonetanja malo poznatog života jednog od najvećih srpskih pisaca, rekao je Radovan Popović prošlog meseca na promociji svoje knjige.
Izvor: Večernje novosti
